in

Akademija povodom Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999.

Na današnji dan, 24. marta 1999. godine, počela je NATO agresija na tadašnju SR Jugoslaviju, u kojoj je tokom neprekidnih 78 dana vazdušnih napada, prema podacima koji zvanično nisu usaglašeni, poginulo između 1.500 i 3.500 ljudi, a povređeno više od 12.000 ljudi. Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom vazdušne agresije Alijanse ubijeno je 2.500 civila, među njima 89 dece i 1.031 pripadnik Vojske i policije.

Prema istom izvoru teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila, od kojih 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se i danas vodi kao nestalo.

Za 11 nedelja svakodnevnih vazdušnih napada NATO je izvršio 2.300 udara na tadašnju SR Jugoslaviju i bacio 22.000 tona projektila, među njima i 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i bombi punjenih obogaćenim uranijumom.

Tokom intervencije teško au oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri.

Procene štete kreću se od 30 do 100 milijardi američkih dolara.

Srbiju je tog 24. marta napala koalicija 19 najmoćnijih zemalja sveta u nameri da joj otme Kosovo i Metohija, ali taj cilj do danas nije ostvaren.

Agresija NATO na Srbiju je izvedena pod nazivom “Milosrdni anđeo”, a neposredna povod za to je bio navodni masakr civila u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše Sporazum iz Rambujea.

NATO agresija je okončana 9. juna 1999. potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, koji je predviđao da će se jugoslovenske snage bezbednosti povući sa Kosova, a da će biti uspostavljen UNMIK, civilna misija Ujedinjenih nacija.

NATO je Srbiju napao bez odobrenja SB UN.

Patrijarh Porfirije: Ne sudimo, sećamo se

Sakupili smo se ne da sudimo, već da se setimo i da kažemo šta je istina, izjavio je večeras patrijarh srpski Porfirije na obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine

Sakupili smo se, Crkva kaže saborno, da se setimo nesrećnih dana pre 22. godine, da se sećamo i molimo za nevine žrtve vojnika i policajaca, junaka sa Košara, Paštrika, naših pilota, civila, žrtava kasetnih bombi, radnika televizije i nevine dece, rekao je patrijarh.

Ta ljubav, odvažnost i hrabrost, pokazana tih 78 dana, sada se pokazuje u ovim mesecima stradanja od epidemije, vitezovi su sada svi medicinski radnici, zaposleni u javnim službama, žene na kasama u samopsolugama, rekao je Porfirije.

 Ne treba da sudimo,treba da se setimo i kažemo istinu

Patrijarh SPC Porfirije poručio je večeras, na obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine, da na ovaj dan treba da se setimo i pomolimo za sve nevino nastradale žrtava tokom 78 dana kada se naš narod branio od agresije.

Poručio je da ne treba da sudimo, ali da treba da se setimo i da možemo da kažemo šta je istina.

“Okupili smo se da bismo se saborno setili tih nesrećnih dana pre 22 godina, da se sećamo i molimo za nevine žrtve, a naše su nevine jer se naš narod, to je jasno širom sveta, branio od agresije”, rekao je patrijarh u Kombank dvorani, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Kaže da se danas sećamo vojnika i policajaca, heroja sa Košara i drugih bojišta, nevinih civila i žrtava od kasetnih bombi, stradalih na ulici, u vozu u Grdeličkoj klisuru, u televiziji i na drugim mestima.

Porfirije je rekao da bi svi stradali tokom NATO agresije trebalo da budu upisani u kalendar SPC.

Kaže da je pre nego što je pošao večeras na obeležavanje godišnjice NATO agresije otvorio Novi zavet i našao deo u jevanđenju po Mateju gde piše – Ne sudite da vam se ne sudi.

patrijarg,akademija

Patrijarh je istakao da zato ne treba da sudimo, ali da treba da se setimo i da možemo da kažemo šta je istina.

Dodao je da je tokom agresije na našu zemlju ponovo pojavila suštinska vrlina, a to je međusobna solidarnost, hrišćanska ljubav za bližnjeg, kada su ljudi delili sve što su imali.

Porfirije je dodao da se posle 1945. govorilo kako je sprski narod izgubio hrišćanske osobine, ali da upravo tih 78 dana 1999. svedoče o dubokoj hrišćanskoj ljubavi i solidarnosti.

Kako je rekao, sada u vreme pandemije vitezovi su lekari i svi medicinski radnici, kao i zaposleni u javnim službama, kasirke u prodavnicima…

Odgovor na pitanje šta nas je to održalo tokom tog neviđenog zla koje je nasrnulo na naš narod tokom bombardovanja 1999, ali i tokom stradanja u Prvom i Drugom svetskom ratu, patrijarh navodi hrišćanski odnos prema životu i ljubav kojom ga je naučio Sveti Sava.

Porfirije je istakao da je temelj opstanka države i naroda i prosveta i kultura, uz ekonomski razvoj, ali i najvažnije od svega – očuvanje identiteta.

“Samo kada znamo ko smo i šta smo, utemeljni u svom identitetu i kada govorimo svoj jezik i možemo da razgovaramo između sebe i gradimo mir. To će biti sigurni garant da ćemo znati da razgovaramo sa drugima i gradimo istinske i prave odnose poštujući drugoga”, naveo je patrijarh.

Zato ne treba da sudimo večeras već da se setimo nevino stradalih žrtava bombardovanja, da se molimo za te žrtve i da se pomolimo Bogu i za sve one koji su zle volje u odnosu na nas da postanu dobre volje.