in

DOPISNICA IZ BANATA – Ljubomir Živkov: Boks

Uglavnom sam reč “bokser” (kao i glagol “opunomoćiti” koji je baba švotajući se organima gonjenja upotrebljavao kad god sam uradio nešto nedopušteno) naučio pre nego što sam saznao za plemenitu veštinu, i pre nego što je boks, više zahvaljujući prvim televizorima nego “Politici” koja je nekolicini pretplatnika stizala poštom, postao omiljen i u Farkaždinu.

I sam sam se okušao u njemu, jer nam je Mile zvani kad ne čuje Purđa objasnio da su pripreme, veština, i pamet važniji od snage, pa sam prve dve tačke, gde sam bio tanak, u ubrzanom kursu prošao sa kuma Ljubišom, tri godine starijim od mene, ostalo je istorija, opisana podrobnije u epizodi o Šuli, koga sam pred svima zadirkivao uzdajući se u novostečene bokserske sposobnosti, ali me je moj drug, viši i jači znatno od mene, jednostavno brečio, kod Popine kuće, i tuširao me, kao da smo rvači, a ne bokseri, nije me srećom davio, kao Joca Maksimov Žiku zvanog Trampa, Žika se u ataru (uatar) zakrvio sa Jocom, skinuo levču sa kola da presudi Joci, ovaj ga u dva poteza razoružao i brečio na štrnjiku, stisnuo ga besno za gušu, i vikao u gnevu koji mu se činio pravednim: “Oćeš da te udavim?! Oćeš da sad te udavim!?” Pitani se nemajući daha, već grimizan u licu, iskolačenim očima upinjao da odgovori, ako već ne može da se otrgne, Joca je još jednom u visokom registru ponovio “Jel oćeš da te udavim?!”, pa je nakratko oslobodio Žikin grkljan, kao da imaju toki-voki vezu, pa je red na drugog sagovornika, začulo se duboko i iskreno: “Neću”, trezveni odgovor, i staloženost baritona naglo su smirili Jocu te se okršaj završio ne treba lepše.

dopisnica, iz, banata, traktor, poljoprivreda, seca, drva, ogrev

Kod Joce smo baba i ja gledali boks, Joca nas je medijski pretekao deset godina, kupio televizor, i nijedan sportski događaj neće biti uzbudljiv kao oni koje sam gledao kod Joce, prenos Kleja koji bedi sve i presve počinje u dva noću, baba isto hoće da gleda, nemamo budilnik, ali naš zidni sat zvoni (kav Pešta!) na svakih pola sata, kad izbije dvanaest, moja se pažnja udvostručuje, čuću još trired po jedan zvon, pola jedan, jedan, pola dva, posle toga budim babu, da se obučemo, sumijemo i stignemo na vreme: pored Božine i dveju Grujini kuća, kroz pomračinu, putanjom koja još nije betonirana, pravac pred ekran, za koji se mislilo da će doveka ostati crno-beli, navijamo svi za Kleja, dovodeći njegove partnere, Listona, koji se malo i ugojio, i druge, u neravnopravan položaj; sva trojica smo izgleda želeli da postoji bokserski natčovek koji ostale, obične boksere kažnjava zbog njihove drskosti i želje da oni budu prvaci. Jednog smo se jutra baba i ja vratili kući razočarani, jer je naš junak deset rundi stajao u ćošku i primao udarce u sastavljene nadlaktice i u rebra, nakon toga će naša privrženost boksu početi da jenjava, nakratko će se opet probuditi kad budemo i mi imali televizor, kad će već i jedan Zrenjaninac biti poznat kao Klej, ovde nismo imali časovnu razliku, pa je jedne nedelje popodne baba, koja nije nikad imala kade da gledi televiziju, prolazeći kroz sobu na trenutak pogledala kako bokser žuri da dokrajči uzdrmanog protivnika: “Juu, dal mu mati gleda?!…”

dopisnica, iz, banata, televizor, televizija, informisanje, medijski, javni, servis, tv, program, kablovska, zemaljska, signal

Znao sam da iza boksera stoje njihovi treneri, menadžeri, bokserski savezi, oni koji reklamiraju nešto oko ringa, znao sam da imaju svaki svoje navijače, silni se ljudi klade i zbog toga urlaju, ne bi li se preko tuđih modrica i potresa mozga dokopali novaca bez motike, ali mi nijednom nije prošlo kroz glavu da boksere neko gleda i onako kako je baba pogledala ovoga koji će biti poražen.

Pedeset godina kasnije će ćerka mojih prijatelja trenirati u Nemačkoj preskakanje prepreka na konju, pitam majku kako sportistkinji ide, jel ima uspeha, pa meni je uspeh kad ne padne, rečeno mi je, a ja ću, kad god vidim da se dve devojke sa kratkim kikama, čvrsto upletenim, tuku u ringu kao besne, pa jedna kolenom udara drugu po njenom dotad lepom licu, pomisliti: “Dal joj mati gleda?!”

dopisnica, iz, banata, predvecerje, zalazak, sunca, nebo, suton, sumrak

Serijal “Dopisnica iz Banata” možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 11.50.

Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.