in

Grubješić: Potrebna bolja saradnja Srbije sa klubovima Evropskog Parlamenta

Grubješić ističe da bi Srbija naročito trebalo da ima bolju saradnju sa poslaničkim grupama socijaldemokrata, zelenih i obnovimo Evropu koje su i podnele najviše amandmana kojima je nacrt izveštaja Vladimira Bilčika iz novembra najviše izmenjen.

Na kraju je, kaže Grubješić, dobijena Rezolucija koja s jedne strane pozdravlja napredak Srbije u ekonomiji, regionalnoj saradnji i otvorenošću za dijalog sa Prištinom, a sa druge strane kritikuje nedostatak u oblasti vladavine prave, slobode medija, borbi protiv korupcije, a kritikuje i veću saradnju sa Rusijom i Kinom tokom korone.

Grubješić ističe da su vladavina prava i dijalog sa Prištinom ključne oblasti za napredovanje Srbije ka EU.

“Vladavina prava je vrlo jednostavna, ona u prevodu znači da zakon važi jednako za sve i da niko nije iznad zakona, a u praksi to svuda izgleda malo drugačije. Vladavina prava se svodi na nezavisno pravosuđe, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, na slobodu medija i ljudska prava”, navela je Grubješić i dodala da poslanici EP smatraju da u tome Srbija nije dovoljno napredovala.

Međutim Grubješić, kao prenaglašene, smatra kritike uticaja Kine i Rusije tokom korone, jer, podseća, da je EU dozvolila sebi da bude “zasenjena” od Kine u toku pandemije.

Najpre, ističe, na početku pandemije kada je odlučila da zabrani izvoz medicinske opreme na Zapadni Balkan, čime je, kaže Grubješić, primorala zemlje sa Zapadnog Balkana da se snalaze.

“U taj prazan prostor je uletela Kina i sada se to takođe događa i sa vakcinama. Mi nismo dobili još nijednu vakcinu iz Kovaks programa i da smo čekali da to stigne do sada nijedan građanin Srbije ne bi bio vakcinisan”, navodi Grubješić.

Dodaje da je kritika oko nabavke vakcina iz Kine i Rusije malo paradoksalna, jer, ukazuje, s druge strane dolaze pohvale, pa i iz EU, kako je Srbija uspela da obezbedi dovoljan broj vakcina ne samo za svoje građane, već i za građane iz čitavog regiona.

Takođe, smatra da kritika vezana za zagađenje vazduha u Smederevu, Boru i Kolubari, odnosno gde posluju kineske kompanje, politička.

Ukazuje da se u izveštaju ne spominju moguća zagađenja zbog eksploatacije litijuma u zapadnoj Srbiji, na kojoj ukazuju pojedina ekološka udruženja u našoj zemlji, a koju bi trebalo da obavlja američka kompanija Rio Tinto.

“Problem ekologije u Srbiji nije politički problem i ne sme tako da se posmatra. Ne smemo da gledamo čije su investicije opasne ili manje opasne po ekologiju”, naglasila je Grubješić.

Ističe da će Srbija imati mnogo posla u oblasti zaštite životne sredine i da će joj biti potrebna pomoć EU.

Na pitanje da li će Srbija uslišiti kritike iz te Rezolucije, Grubješić podseća da Rezolucija EP nije obavezujuća, da politiku EU prema Srbiji vodi prevashodno Evropska komisija i Evropski savet, ali da taj izveštaj nije za pocenjivnje.

Kaže da je to ipak politički dokument koji će se čitati na mnogim adresama i na koji će se mnogi pozivati.