in

Ivanuša: Vakcine su naša najveća nada

On je poručio i da je pandemija pokazala da svet mora da radi zajedno, kao i da predstavlja važno iskustvo za Svetsku zdravstvenu organizaciju koja je juče obeležila dan svog formiranja.

Ivanuša je rekao i da nije iznenađen vakcinacijom u Srbiji, jer Kancelarija SZO ima blisku saradnju sa lokalnim institucijama kao što su Institut za javno zdravlje Batut, institut Torlak, neke bolnice.

“Videli smo kako se Srbija priprema, pomogli smo koliko smo mogli u tim pripremama različitim stručnim savetima, tako da smo jako dobro znali razvoj situacije u Srbiji”, kazao je Ivanuša.

On apostrofira da Srbija ima puno centara gde se stanovnici vakcinišu, kao i da je dobra organizacija na samom mestu za vakcinaciju.

“Mi, koji radimo ovde u Srbiji, unutar Svetske zdravstvene organizacije imamo ogromnu privilegiju, jer smo se mogli vakcinisati. Kolege u drugim državama to nisu mogle jer, jednostavno, nema vakcina. Tamo su vakcine rezervisane za prioritetne grupe, starije i bolesne osobe”, napomenuo je Ivanuša.

On je istakao da je svaka pandemija ogromna prilika za sticanje novih iskustava i znanja za SZO.

“Kod ove pandemije korona virusa smo videli da kao države i institucije možemo dobro da sarađujemo, da se ta saradnja može unaprediti i vidimo koliko je bitna solidarnost. Bez solidarnosti ne možemo pobediti kovid-19,” poručio je Ivanuša.

Videli smo, dodao je, da ako se epidemija zaustavi u pojedinom regionu, u pojedinoj državi, time se ne završava pandemija kao takva.

Kada će se pandemija završiti, kako kaže, pre svega zavisi od dostupnosti vakcina, i to ne samo vakcina u pojedinoj državi nego vakcina na globalnom nivou.

“Recimo, program Kovaks, kao inicijativa pravedne raspodele različitih sredstava i vakcina za sve države ovog sveta, jedan je od bitnih uslova. To je nešto što smo naučili, da je potrebna velika solidarnost i saradnja. Pandemija će, verovatno, još da traje, a u ovom momentu, čak i u ovoj godini, neće biti dovoljno vakcina za ceo svet”, smatra Ivanuša.

On je naveo da ako se uporede države koje su uspele da vakcinišu veliki deo svoje populacije, kao na primer Izrael, gde je broj novoobolelih u poslednjih sedam dana u proseku 28 na 100 000 stanovnika, i Srbiju, gde je broj novoobolelih u proseku 480, vidi se razlika koju donose vakcine.

“Ali, i Srbija je puno napredovala na području vakcinacije”, istakao je Ivanuša.

On je napomenuo i da proizvodni kapaciteti nisu dovoljni da bi se za kratko vreme obezbedilo dovoljno vakcina za sve ljude na svetu, ali da pojava novih vakcina pruža nadu da će na raspolaganju biti veće količine i time ubrzati vakcinacija.

“Što više vakcinisanih, to više slobodnih mesta u bolnicama za ostale pacijente”, poručio je Ivanuša.

On je dodao da ne postoji tačan odgovor na pitanje koliko procenata stanovnika bi bilo potrebno vakcinisati da bi se stvorio kolektivni imunitet.

“Svakako bi bilo korisno da se između 60 i 80 odsto vakciniše, čime bi se jako smanjio broj težih slučajeva i umrlih zbog kovida-19. Kalkulacija zavisi od tipa virusa. Neki virusi su agresivniji i lakše se šire, pa je za kolektivni imunitet potreban veći broj vakcinisanih”, objasnio je Ivanuša.

Naročito je bitno, kako je rekao, da se vakcinišu starije osobe, odnosno osobe koje imaju neki od faktora rizika za teži oblik bolesti.

“Ako nema težih slučajeva, time se oslobađa zdravstveni sistem”, rekao je Ivanuša, navodeći da u Srbiji ima 6, 7, 8 hiljada pacijenata u bolnicama zbog kovida-19, što znači da isto toliko hiljada pacijenata sa ostalim bolestima nema pristup bolnicama.

“Zbog kovida-19 hronični bolesnici ne dobijaju pravovremenu lekarsku pomoć”, ukazuje Ivanuša koji napominje da su i u Evropi i u Srbiji najveći problem hronične nezarazne bolesti, kao što su visok pritisak, njegove posledice ili maligne bolesti.

Prema njegovim rečima, to što neke države izjavljuju da se broj dijagnostifikovanih slučajeva raka smanjio za jednu trećinu u prošloj godini ne znači da tih pacijenata nema, već da te osobe nisu uspele da dođu do zdravstvenog sistema kako bi se postavila dijagnoza, a neke od njih su verovatno i umrle.