in

Mihajlović: Postoji politička volja za Zakon o rodnoj ravnopravnosti

Mihajlović je kazala da Srbija danas ima rodno odgovornu vladu i da je na korak od javne rasprave o Nacrtu zakonu o rodnoj ravnopravnosti koji je, podsetila je, predlagan 2016. i 2017.godine.

“Bila je teška borba prethodnih godina da dođemo u sadašnju poziciju. To znači da, osim što imamo rodno odgovornu vladu, postoji politička podrška da se jedan takav zakon nađe u javnoj raspravi i da bude usvojen”, rekla je Mihajlović, u obraćanju na tematskom društvenom dijalogu o polaznim osnovama za izradu Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti – u oblasti učešća žena u političkom i javnom životu, u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Ona je kazala da je po broju žena u političkom životu Srbija lider u gotovo celom svetu navodeći kao primer to da je u domaćim višim i vrhovnim sudovima gotovo 60 odsto žena, što je, istakla je, dvostruko više nego u zemljama EU.

S druge strane, ukazala je, na poziciji direktora javnih preduzeća gotovo da nema žena.

“Žene treba da budu i tamo gde se deli novac. Jedno su pozicije koje mogu da pomognu da napravimo iskorak i da se brže i bolje borimo za određene stvari, ali drugo je kako delimo novac”, rekla je Mihajlović.

Ocenila je da rodno odgovorno budžetiranje još uvek nije na zadovoljavajućem nivou ističući da mora još mnogo da se radi na tome zbog čega je, između ostalog, i važno donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

“Verujem da ova rodno odgovorna vlada usvojiti Zakon o rodnoj ravnopravnosti i druge važne zakone i da ćemo zakonski uspeti da stvorimo jednake uslove za sve u društvenom, političkom i kulturnom životu”, rekla je Mihajlović.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić istakla je da Zakon o rodnoj ravnopravnosti, o čijem će nacrtu uskoro početi javna rasprava, nije zakon o pravima žena, već akt koji menja društvene odnose gradeći bolji kvalitet života i žena i muškaraca.

Čomić je kazala da su postignuti rezultati kada je reč o reprezentativnošću žena u političkom životu Srbije i da je to zajednički napor prethodnih vlada, opozicije, civilnog društva, akademske zajednice i medija.

“Čeka nas novi korak ka vremenu u kome ćemo, nadamo se, čuti da nema potrebe da se borimo za ravnopravnost jer smo pred zakonom jednaki, u životu izjednačeni, da imamo pravo i kao žene i kao muškarci da zajedno odlučujemo o svakom segmentu političkog i javnog života”, rekla je Čomić.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović rekla je da je Srbija bolja od mnogih evropskih zemalja, ali da je dug put do osnaživanja žena i obezbeđivanja zakonske i praktične osnove za ravnopravnost.

Ukazala je da je 20 žena na čelu opština i gradova u Srbiji, a da su u 15 lokalnih samouprava žene prvi put na rukovodećim mestima.

Ona je navela da je na čelu gradskih i opštinskih skupština 29 žena, a da su 73 žene načelnice gradskih i opštinskih uprava.

”To su važne pozicije, ali mi se čini da su to žene sa ”pozajmljenom” moći. Na nama je da im pomognemo, a na njima da pokažu da će tu poziciju maksimalno da iskoriste i naprave rezultate”, rekla je Obradović.

Ona je kazala da od 115 političkih stranka u Srbiji samo devet vode žene, od kojih su sedam stranke nacionalnih manjina.

”Od 22 nacionalna saveta nacionalnih manjina šest vode žene, dok su žene na čelu 30 odsto udruženja građana”, rekla je Obradović.

Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović kazala je da će zakonska rešenja koja inicira Vlada Srbije dati rezultat ako se postave dugoročni ciljevi i promeni svest društva što je, kako kaže, dug proces u kojem svi treba da učestvuju.

Naglasila je ulogu obrazovanja koje ”dobrim delovanjem” može da unapredi i politički i javni život u Srbiji i primetila da je u visokoškolskim ustanovama manjak žena na rukovodećim mestima.

”Žene na rukovodećim mestima često moraju više da se dokazuju, a uloga uzora postaje važna da bi se prenela slika da postoje ravnopravne mogućnosti za pođednako dobro obavljanje posla”, rekla je Popović.

Šefica Agencije UN Women Milana Rikanović primetila je da se, kada se govori o participaciji žena, uglavnom misli na njihovo učešće u političkom životu, te da je važno da se prepozna liderski potencijal žena u svim segmentima.

Ona je kazala da društveni dijalozi prepoznaju i obezbeđuju učešće žena, ali da treba da budu inkluzivniji i da uključe žene iz svih grupa, kao što su Romkinje, članice akademske zajednice, žene iz biznisa…

”Treba da se borimo protiv stereotipa, ali i za budžete jer sve zakonske okvire treba da prate adekvatna finansijska sredstva. Srbija je lider u tome, ali potreban je opšti konsenzus o prioritetima i zajednička borba u tome”, rekla je Rikanović.

Tematski društveni dijalog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovan je u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost i podršku Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena – UN Women.