in

Uvesti u zakonodavstvo delo “visoke korupcije”

Pojam korupcije na visokom nivou, kako ga definiše globalna organizacija Transparentnost Internešenel ne postoji ili nije prepoznat u domaćem zakonodavstvu, a to je posebno važno jer počinioci takvih dela nisu bilo koja lica, već oni koji zauzimaju najvažnije i “osetljive” funkcije u državi, uključujući i poslanike Narodne skupštine ili predsednika Srbije, koje građani biraju neposredno, rekao je Robert Sepi iz Transparentnosti Srbija.

“Opasnost koju sa sobom nosi korupcija na visokom nivou je ogromna – oni koji u njoj učestvuju mogu da utiču na usvajanje i sprovođenje zakona, i imaju koristi od nekažnjavanja za to delo”, poručio je Sepi.

Državna sekretarka u ministarstvu pravde Bojana Šćepanović pročitala je statističke podatke o procesuiranju slučajeva korupcije.

“Tokom 2020. godine, Posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije podnete su krivične prijave protiv 4.254 lica, naredbe o sprovođenju istrage protiv 341 osumnjičenog , a optužni akti protiv 758 osumnjičenih”, navela je Šćepanović.

Dodala je da je tokom prošle godine doneto 540 prvostepenih osuđujućih presuda, kao i 38 prvostepenih oslobađajućih presuda, a sporazum o priznanju krivice zaključen je sa 369 lica.

Šćepanović je istakla i nekoliko slučajeva, kako je rekla, visoke korupcije na kojima su radili organi Srbije.

“Tužilaštvo za organizovni kriminal pokrenulo je u februaru istragu protiv sudije Prekršajnog suda u Kraljevu zbog primanja mita, a tokom 2020. godine ovo tužilaštvo je podiglo optužnice protiv državnog sekretara u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, pomoćnika ministra poljoprivrede, v.d generalnog direktora državnog preduzeća Infrastruktura Železnice Srbije, a doneta je i pravosnažna osuđujuća presuda protiv bivšeg generalnog direktora Puteva Srbije”, navela je Šćepanović neke od primera.

Na onlajn konferenciji učestovao je i šef Misije Saveta Evrope u Srbiji Tobijas Flesenkemper, koji je podsetio na izveštaj organizacije država za borbu protiv korupcije GREKO iz novembra prošle godine, u kome se navodi da Srbija nije sprovela 11 od 13 preporuka te organizacije, i da je u izveštaju to ocenjeno kao “globalno neprihvatljivo”.

Flesenkemper je pozvao Srbiju da ratifikuje Konvenciju o pristupu zvaničnim dokumentima, koju je naša zemlja potpisala još 2009. godine.

Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Dirk Lorenc istakao je da će EU nastaviti da podržava Srbiju u aktivnostima u vezi sa poglavljima 23. i 24. koja se odnose na vladavinu prava, i da je u te svrhe izdvojeno 18 miliona evra u narednom periodu.

“Vladavina prava je od suštinskog značaja za nastavak evrointegracija”, poručio je Lorenc.