in

Ekološka taksa za nove investicije

Kompanije su upozorile da ekološka taksa u ovom trenutku stvara veliki trošak, jer u ceni pojedinih proizvoda učestvuje i do šest procenata, kao i da se deo novca od takse ne vraća u reciklažnu industriju već završava u sivoj zoni.

U pitanju su predstavnici pirotskog Tigra, kruševačkog Trajala, Kupertajersa (

Cooper Tyres and rubber
), Eliksira iz Prahova, Eliksira Enerdži, Balkan progresa, Kuper standarda (

Cooper Standard
) i Guma centra.

Na stručnom skupu o odgovornosti proizvođača prema životnoj sredini kada je u pitanju tretman otpada u organizaciji Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala i Centra za cirkularnu ekonomiju PKS i u saradnji sa kompanijom Trajal na Jastrepcu, predstavnici kompanija ukazali su na nedostatke postojećeg zakonskog rešenja koje se primenjuje već 10 godina, posebno kada je u pitanju visina ekološke naknade koju plaća proizvođač.

Novi sistem treba da bude jednako obavezujuć za sve učesnike na tržištu Srbije, a novac prikupljen od ekološke takse trebalo bi da bude korišćen za nove investicije i modernizaciju tehnologija.

Efikasniji, investicioni sistem upravljanja otpadom, omogućio bi da u produženom veku proizvoda, samo od otpadne gume, na primer, nastane stotinu novih proizvoda. Na taj način, u industrijskoj simbiozi, otpad velikih industrija postaje sirovina za male biznise u gumarskoj industriji, kaže Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.

Gumarska industrija Srbije, koja ima veoma visok razvojni potencijal i okuplja vodeće izvoznike, novim kineskim i i japanskim investicijama kompanije Šandong Linglong (

Shandong Linglong Tire
) i Tojo tajers (

Toyo Tires
), ali i širenjem proizvodnje domaćih proizvođača, premašiće jedan odsto učešća u ukupnoj svetskoj proizvodnji pneumatika u svetu. Kompanije su spremne da investicijama podrže realizaciju rešenja zasnovanih na principima cirkularne ekonomije kako bi se guma kao sirovina vratila u proizvodnju, istakao je sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala PKS Dragan Stevanović.

Otvoreno je i pitanje produžene odgovornosti proizvođača za proizvod koji upotrebe postaje otpad, takozvane šeme kolektivnih operatera.

Kolektivni operater, a prema jednom od modela to je kompanija u vlasništvu industrije, bavio bi se organizacijom sistema sakupljanja guma i povezivanjem učesnika na tržištu, rešio problem kontrole tretirane gume, otpada koji recikleri ne žele da preuzmu jer ne vide svoj interes, smanjio troškove proizvođačima i omogućio veću novostvorenu vrednost, rekao je direktor Gumacentra Aleksandar Pikula.

U Srbiji se godišnje generiše oko 1.000 tona otpada samo od baterija, a ne postoji sakupljanje te vrste otpada.

Kako je navedeno u saopštenju PKS, ozbiljan problem predstavlja tretman opasnog otpada, i stoga je u novoj deceniji neophodno napraviti strateške promene u uvođenju modela produžene odgovornosti proizvođača i nove odgovornosti za štetu učinjenu prema životnoj sredini.

Stav resornog ministarstva je da su neophodne investicije, ali i dobra rešenja za što kvalitetniji redizajn postojećih zakonskih rešenja, pre svega, Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu i Zakona o upravljanju otpadom iz 2016. godine, u skladu sa evropskim propisima.

Cilj je rešavanje izazova tretmana industrijskog otpada i veće korišćenje nusproizvoda za novu proizvodnju.

Učesnicima skupa “Uvođenje modela produžene odgovornosti proizvođača i kolektivnog operatera u gumarskoj industriji” međunarodni ekspert putem video linka predstavio je i rešenja tretmana otpadnih guma “Mišelina“ u Mađarskoj, a bilo je reči i o češkom, slovačkom i slovenačkom modelu.