in

Bitkoin na novom rekordu svih vremena od 50.600 dolara

Od početka godine do sada, bitkoin je ojačao za oko 72 posto, pri čemu je izraziti rast zabeležen nakon što je proizvođač električnih automobila “Tesla” saopštio da je u kupovinu ove virtuelne valute uložio 1,5 milijardi dolara.

Pored toga, snažnom usponu doprineo je i rast tražnje velikih investitora za bitkoinom od kojih su mnogi nagovestili da će početi da ga prihvataju kao sredstvo plaćanja.

Kompanija za poslovni softver MikroStratedži je objavila danas da će prikupiti 600 miliona dolara prodajom konvertibilnih novčanica i iskoristiti prihod za kupovinu bitkoina, čime dodatno pojačava svoja kontinuirana ulaganja u tu kriptovalutu.

Akcije MikroStratedzija skočile su nakon te vesti za skoro 4,0 posto na trgovanju pre zvaničnog otvaranja Njujorške berze.

Ova kompanija, čiji je glavni izvršni direktor Majkl Sejlor, postala je jedan od najistaknutijih zagovornika bitkoina, pri čemu je prošle godine neprestano gomilala količinu te valute kako joj je vrednost rasla.

MikroStratedži je takođe u decembru prodao tradicionalne novčanice u vrednosti od 650 miliona dolara kako bi kupio bitkoine.

Vasić: Oprez sa kriptovalutama zbog oscilacija

Iza elektronskih valuta, kriptovaluta od kojih je najpoznatija bitkoin, ne stoji monetarna vlast i država i to je znak svima koji ulaze u trgovinu njima da budu veoma oprezni, kaže generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.

On za Tanjug navodi da će vreme pokazati kako će centalne banke reagovati na omasovljenje takvog proizvoda, ali je za građane važno da znaju da upuštanjem u trgovinu virtuelnim valutama preuzimaju veliki rizik.

“Rizik se ogleda u tome što su njihove vrednosti nestabilne i menjaju se iz dana u dan, a to može da prouzrokuje velike finansijske gubitke”, objašnjava Vasić.

Prema njegovim rečima, kriptovalute bi se sada mogle smatrati nekom vrstom paravaluta i da je za očekivati da kako se bude javljalo više njih i transakcije njima budu veće, da će monetarne vlasti voditi računa o zaštiti građana od rizika koji uzrokuje oscilacija njihove vrednosti.

Kada je reč o dilemi da li će kriptovalute jednom ipak steći pravo građanstva i postati sredstvo plaćanja, sagovornik Tanjuga kaže da je to sada teško reći.

“Videćemo. I Evropska unija je u jednom trenutku najavila da će možda izaći sa elektronskim evrom. Da li je to pandan kriptovalutama ne znam, ali videćemo, vreme će pokazati”.

Da je oprez sa trgovinom kriptovalutama neophodan više puta je ukazivala i Narodna banka Srbije (NBS).

Iz centralne banke naglašavaju da bitkoin i druge virtuelne valute nisu zakonsko sredstvo plaćanja i da ova banka niti drugi organi javne vlasti ne garantuju za njihovu vrednost.

NBS posebno ističe varijabilnu vrednost ovih valuta, te da ovde nije reč o valuti iza koje stoji i za koju garantuje centralna monetarna vlast, već o vrsti privatne digitalne imovine.

Takođe i da virtuelne valute nemaju status valute, niti zakonskog sredstva plaćanja.

Najstariju svetsku kriptovalutu je kreirao zagonetni Satoši Nakamoto, čiji stvarni identitet nije poznat. Trgovanje bitkoinom je zasnovano na blokčejn tehnologiji koja funkcioniše kao javna datoteka transakcija, a opticaju je od 2009. godine kada su njim trgovali uglavnom špekulanti, što je praksa koja počinje da se menja.

Kompanija za poslovni softver MikroStratedži se među prvima odvažila i počela da kupuje bitkoin, pri čemu je prvu od nekoliko kupovina u višemilionskim dolarskim iznosima realizovala u avgustu 2020, nakon čega su se i šefovi hedž fondova sa Vol Strita, poput milijardera Stenlija Drukenmilera, okrenuli ulaganjima u tu digitalnu imovinu.

Kompanija za onlajn plaćanja, PejPal, omogućila je kupcima da koriste bitkoin za kupovine kod trgovaca u njihovoj mreži, a kartičarske kuće Masterkard i Visa su takođe najavile da se spremaju na takav potez, koji predstavlja kako novu mogućnost, tako i rizik, navodi brotanska agencija.