in

NBS: Privredni rast u rasponu od 5 do 6 odsto ove godine

“Nešto sporiji rast u prvom tromesečju usled novog talasa pandemije i zatvaranja velikog broja evropskih zemalja trebalo bi da bude nadoknađen od drugog tromesečja, pri čemu bi dobar tempo vakcinacije u našoj zemlji i svetu mogao godišnju stopu rasta da približi nivou od 6 procenata”, navodi se u novom, februarskom Izveštaju o inflaciji NBS.

U centralnoj banci očekuju da će rast biti vođen domaćom tražnjom i izvozom, za šta je neophodan i privredni rast zone evra, koji se u ovom trenutku procenjuje na oko 4  odsto u 2021.

Rastu će, napominje NBS, doprineti i pravovremen i adekvatan odgovor nosilaca ekonomske politike u Srbiji i po tom osnovu obezbeđeni povoljni uslovi finansiranja i očuvani proizvodni kapaciteti i radna mesta.

“Isti faktori, prema našoj oceni, obezbediće u narednim godinama stabilnu srednjoročnu putanju privrednog rasta Srbije od oko 4 odsto godišnje”, dodaje se u izveštaju.

Iz NBS kažu da su rizici po ove projekcije za 2021. godinu su simetrični i da se u najvećoj meri odnose na tok pandemije i efikasnost njenog suzbijanja.

Pritom, rizici koji potiču iz međunarodnog okruženja izraženiji su naniže zbog ponovnog širenja virusa od oktobra i pojave novih sojeva, kao i pooštravanja zdravstvenih mera u mnogim zemljama, naročito u zoni evra.

Po tom osnovu smanjuju se izgledi za privredni rast naših važnih spoljnotrgovinskih partnera, pre svega u prvoj polovini godine.

S druge strane, rizici projekcije koji potiču iz domaćeg okruženja izraženiji su naviše.

S obzirom na najavu novog paketa ekonomske pomoći i brz tempo vakcinacije stanovništva u našoj zemlji, oporavak domaće tražnje mogao bi biti i brži od očekivanog. Vakcinacija uliva optimizam, a naročito činjenica da je Srbija među vodećim zemljama u Evropi i svetu po broju vakcinisanih građana u odnosu na ukupan broj stanovnika”, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković.

Inflacija će ostati niska i stabilna i u narednom period

Narodna banka Srbije očekuje da će inflacija ostati niska i stabilna i da će se kretati u donjoj polovini ciljanog raspona.

Inflacija u Srbiji je osmu godinu zaredom čvrsto pod kontrolom, na niskom i stabilnom nivou, navodi Centralna banka, koja je objavila februarsko izdanje izveštaja o inflaciji.

Iako je nova projekcija, kako kažu, na nešto višem nivou u ovoj godini zbog rasta cena električne energije i naftnih derivata, uslovljenih rastom cene nafte na svetskom tržištu, i dalje se očekuje da će se inflacija u narednom periodu kretati u donjoj polovini ciljanog raspona.

Gotovo cele protekle godine inflacija se kretala oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, to jest ispod centralne vrednosti projekcije koju je NBS izradila pre godinu dana i objavila u Izveštaju o inflaciji – februar 2020. Glavni razlog niže ostvarene inflacije jeste izbijanje pandemije.

“I u naredne dve godine očekujemo da će se inflacija kretati u donjoj polovini ciljanog raspona. Pritom, neznatno viša projektovana inflacija u 2021. godini u odnosu na prethodnu projekciju biće privremenog karaktera, s obzirom na to da se radi u najvećoj meri o jednokratnom efektu povećanja cene električne energije i očekivanom rastu cena naftnih derivata, što će biti posledica rasta svetske cene nafte”, rekla je guvernerka NBS Jogovanka Tabaković.

I u narednim godinama ne očekujemo veće pritiske na inflaciju, s obzirom na to da je realno očekivati da će bruto domaći proizvod rasti brže od potrošnje, što će, uz bazni efekat kod cena hrane i energenata, uticati na to da se inflacija u 2022. nađe na nižem nivou nego ove godine, navela je Tabaković.

NBS navodi da je u periodu od prethodnog izveštaja, inflatorni pritisci su ostali niski, a usporavanje međugodišnje inflacije na 1,3 odsto u decembru vođeno je, pre svega, nižim cenama neprerađene hrane – povrća i svežeg mesa.

Cene hrane, uz cene energenata, u najvećoj meri su odredile dinamiku inflacije unutar godine, koja je u proseku u 2020. iznosila 1,6 odsto.

Toliko je iznosila i prosečna bazna inflacija, koja je krajem godine blago ubrzala (na 2,1 odsto međugodišnje), usled rasta tražnje za proizvodima koji omogućavaju rad od kuće i medicinskim proizvodima.

Projektovano kretanje bazne inflacije na bazi modela ukazuje na to da će ona ostati niska i stabilna i u narednom periodu.

Neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije u kratkom roku u najvećoj meri se odnosi na kretanje svetske cene nafte i cene voća i povrća, a u srednjem roku na rizike iz međunarodnog okruženja – na brzinu oporavka zone evra, svetske cene primarnih proizvoda, kao i tokove kapitala prema zemljama u usponu.

“Rizici za ostvarenje projekcije delom se odnose i na brzinu oporavka domaće tražnje i kretanje domaćih regulisanih cena, pri čemu rizike ostvarenja projekcije inflacije, zajedno posmatrano, ocenjujemo kao simetrične”, navodi NBS.

Deficit tekućeg računa smanjen za 37 posto na 4,2% BDP

Deficit tekućeg računa platnog bilansa Srbije smanjen je prošle godine za 37,3 posto u odnosu na 2019, i iznosio je 4,2 procenta bruto domaćeg proizvoda, što je bolji rezultat nego što je prvobitno projektovano, pokazuje današnji Izveštaj o inflaciji Narodne banke Srbije.

Manji tekući deficit, rezultat je manjih rashoda po osnovu dohodaka od stranih direktnih investicija, smanjenja deficita robne razmene, kao i rasta suficita u trgovini uslugama, navodi NBS.

Pored manjeg uvoza, kako dodaje, smanjenju robnog deficita doprineo je rast investicija u izvozno orijentisane sektore iz prethodnog perioda, zbog čega je, u uslovima pada bruto domaćeg proizvoda zone evra od oko 7,0 posto, robni izvoz Srbije u 2020. godini smanjen za svega 2,3 procenta.

NBS procenjuje da će oporavak lične potrošnje i investicija dovesti do nešto bržeg rasta uvoza i pogurati tekući deficit u ovoj godini na oko 5,0 posto BDP-a, dok za naredne godine očekuje postepeno smanjenje tekućeg deficita na oko 4,0 procenta BDP-a.

Tempo tog smanjenja će, kako naglašava, zavisiti u najvećoj meri od dinamike investicionog ciklusa u narednom periodu.

“Pandemija je snažno uticala na tokove kapitala prema zemljama u usponu, ali je priliv kapitala u Srbiju i u tim uslovima ostao relativno visok”, ističe NBS i precizira da je priliv stranih direktnih investicija dostigao lani 3,0 milijardi evra, a neto priliv 2,9 milijardi evra, što je šestu godinu zaredom bio dovoljan nivo da se u potpunosti pokrije deficit tekućeg računa.

Centralna banka ukazuje da je znatan priliv kapitala ostvaren i po osnovu emisija evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu, pri čemu je najveći deo sredstava prikupljenih po osnovu druge emisije u 2020. godini (1,2 milijarde dolara) iskorišćen za prevremeno vraćanje dela duga po osnovu obveznica emitovanih 2011, koje dospevaju u septembru ove godine.

Visoka tražnja za evroobveznicama i postignuta najniža cena zaduživanja do sada, povećana ulaganja stranih investitora u dinarske državne hartije od vrednosti, uz pad premije rizika zemlje i zadržan kreditni rejting, potvrđuju spremnost investitora za ulaganja u Srbiju i njihovo poverenje u makroekonomsku stabilnost i povoljne izglede privrednog rasta Srbije u narednom periodu”, kaže guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Podseća da je još pre godinu najavila uključenje dinarskih obveznica Republike Srbije u renomirani indeks obveznica J.P. Morgan GBI-EM.

“Naša očekivanja su se ispunila i uloženi veliki napori dali su rezultat, J.P. Morgan je 11. februara objavio odluku da će od 30. juna 2021. godine uključiti naše dinarske obveznice u ovaj renomirani indeks. Na taj način dat je još jedan snažan signal međunarodnim investitorima da je Srbija sigurno i poželjno mesto za ulaganje i da će to ostati i u narednim godinama”, zaključila je guvernerka Tabaković.