in

NATO na optuženičkoj klupi u Srbiji

Kako piše lišt bivši vojnik je oboleo od malignog obolenja koje je, veoma slično bolestima italijanskih vojnka koji su bili u misijama na Kosovu u Bosni i Hercegovini i u Iraku, mestima gde su koirištene bombe sa osiromašenim uranijumom.

List podseća da su napadi NATO na Srbiju “bili agresija koja je oznacena kao humanitarna akcija, a bila je odobrena od tadašnjih svetskih lidera Klintona, Šrodera, Blera i D’Aleme”.

“NATO je u toku 78 dana bombardovanja, a bez rezolucije Ujedninjenijh Nacija, odvažno menjao svoj statut, da bi ga adaptirao tadasnjim svojim potrebama, gazeći međunarodno pravo i tretirajući ga kao našu stvar, tvrdi lst.

“Il Manifesto” podseća da je prema tvrdnjama humantarnih organizacija u bombardovanju ubijeno 500 civila da su porušeni mostovi, fabrike, infrastrkturni objekti, sediste televizije, ambasada a da je napad na fabriku u Pančevu bio jednak napadu hemijskim oružjem.

Prema pisanju lista šteta nanesena Srbiji nije zaustavljena prekidom bombardovanja “jer ono što je sledilo bilo još gore od bombi”.

Srbija je nakon bombardovanja izbila na prvo mesto u Evropi po broju osoba obolelih od kancerogenih obolenja, a 10 godina nakon NATO agresije oko 30 hiljada se razbolelo, a 10 hiljada je preminulo od raka, tvrdi list.

Tužba koju je podeno bivši vojnik Jugoslavija, preko advokata Srđana Aleksića, 22 godine nakon bombardovanja, je prvi proces u kojemu je NATO optužen za posledice agresije i biće početak serije sličnih procesa za odštetu, makar jednog dela osoba koje su žrtve upotrebe osiromašenog uranijuma, ali i onih koji su zbog bombardovanja pretrpeli drugi vid štete, zaključuje list.

Beogradski advokat Srđan Aleksić, kao i sve naredne tužbe protiv NATO biće potpomognute bogatim iskustvom italijanskog advokata Andzela Fjore Tartalja koji je u više od 200 tužbi italijanskih vojnika protiv Ministarstva odbrane, izdejstvovao odštetu za one koji su oboleli od kancerogenih obolenja, nakon što su bili u misijama gde je koristen osiromašeni uranijum

Prema pisanju “Il Manifesta” nakon procesa pred domaćim sudovima, u Srbiji i Italiji, dva advokata Aleksić i Tartalja, nameravaju slučaj pokrenuti i pred Međunarodnim Sudom Pravde u Hagu.