in

Grenland bi u ovom veku mogao izgubiti više leda nego što je izgubio za 12.000 godina

Grenland je na putu da u ovom veku izgubi više leda nego u bilo kojom drugom periodu holocena, periodu od 12.000 godina tokom kog je procvetala ljudska civilizacija.

Studija objavljena 30. septembra u časopisu

Nature
, nudi najnovije dokaze da je najseverniji deo Zemlje, koji sadrži količinu smrznute vode koja može da podigne globalni nivo mora za 24 metra, ušao u period naglog opadanja i mogao bi da se istopi u potpunosti ako ljudi nastave da upotrebljavaju fosilna goriva u trenutnim razmerama.

U istraživanju se takođe stavlja po strani ideju da su nedavna velika otapanja glečera na Grenlandu deo prirodnog ciklusa, za šta je dokaz brzina kojom se glečeri otapaju, u poređenju sa bilo koji drugim periodom u prošlosti.

“Gajimo uverenje da će ovaj vek biti jedinstven kada je reč o promenama u prirodi u poređenju sa prethodnih 12.000 godina”, kaže vodeći autor studije Džejson Briner, glaciolog sa Univerziteta u Bafalu.

Povezivanje prošlosti i budućnosti

Tokom poslednjih 40 godina, ubrzano zagrevanje prouzrokovalo je i brže otapanje leda. Kako bi ovaj trend stavili u širi istorijski kontekst, naučnici su koristili evidenciju o rastu i topljenju ledene ploče tokom hiljda godina.

Istraživači su pokušali da rekonstruišu promene u debljini ledenog pokrivača Grenlanda tokom čitavog holocena koristeći izotope kiseonika unutar ledenih jezgara, što je dalo indikacije o prošlim temperaturama.

“Ljudi su oblikovali prošlost grenlandskog pokrivača, ljudi će ga oblikovati u budućnosti”, kaže Briner. “Do sada, tokom nijedne analize nije korišćen ovaj metod, kojim se povezuju prošlost i budućnost”.

Briner i njegove kolege su novim podacima popunili “praznine u vremenu”, i u tom procesu su rekonstruisali otapanje Grenlanda na sofisticiran način.

Kombinovali su model ledene ploče sa podacima o temperaturi i snežnim padavinama iz nekoliko ledenih jezgara, koje su prikupljali širom kontinenta. Zatim su ove informacije povezali sa klimatskim modelom, isprobavajući različite scenarije koristeći niske i visoke emisija ugljenika, kako bi odredili potencijalnu budućnost ledenog pokrivača.

Rezultati su pokazali da je trenutna brzina kojom se Grenland ekstremnija od bilo kog drugog perioda u holocenu.

U ovom veku Grenland bi mogao da izgubi 6.100 milijardi tona leda, ako se nastavi prosečna brzina topljenja od 2000. i 2018. godine.