in

Izložba šešira u Crepaji “100 godina kao i uvek”

Olga Lukić doselila se u Srbiju devedesetih godina iz Moskve gde je stekla zvanje akademske umetnice. Bavi se slikanjem, restauracijom, kreiranjem šešira, kapa, torbi, izradom nakita. Koristi prirodne materijale, vunu, poludrago kamenje, lan i svilu.

U svom „Muzeju lutaka“ priredila je zložbu šešira „100 godina kao i uvek“ posvećenu modelu Kljoš ili zvonce koji je postao popularan pre jednog veka.

“Svaki šešir doživljavam kao sliku. Svakom se posvetim. Do sada sam imala puno izložbi predmeta oslikanih na svili-kravate, ešarpe. To je „Batik“. Sada imam prostora da napravim ovako veliku izložbu šešira od filcane vune od kojih su mnogi i oslikani”, rekla je Olga.

Ovu vrstu kreativnosti nasledila je od prababe i pradede koji su u Rusiji imali salon za izradu šešira sve do dvadesetih godina prošlog veka kada su emigrirali u Francusku. Šešire pravi od filcovane vune.

sesiri, 1

“Prilikom pustovanja vune koristim vodu i bebi sapun, trudim se da je sve prirodno i da bude što manje hemije. Mogu da napravim i kaput od pustovane vune, papučice i ćebence za bebe, ali kao slikar i umetnik smatram da je šešir šlag na torti. Na njemu mogu da izrazim to što ja hoću. Izrada šešira je umetnost sve ostalo je zanat”, dodala je Olga.

Kaže da je potrebno dosta umeća i fizičkog rada da nastane jedan ovakav šeširić namenjen prvenstveno ženama koje ne vole uniformisanost i žele unikatne komade.