in

Počinje 10. Bezbednosni forum – “Nema mira bez poverenja”

Upravo period, obeležen pandemijom Kovida 19, nametnuo je i važna pitanja – nedostatak poverenja i solidarnosti u međunarodnim odnosima, koji se ispoljio kroz krizu multilateralizma, poverenje u tehnologiju i njen uticaj na globalni razvoj, stanje demokratije, koja se među prvima našla na udaru tokom pandemije.

O tim i drugim značajnim temama tokom oktobra, u više sesija, razgovaraće, između ostalih, visoki zvaničnici SAD i EU, Metju Palmer, Miroslav Lajčak i Oliver Varhelji, a na skupu bi trebalo da učestvuju i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih institucija u Prištini Avdulah Hoti.

Tokom šest dana razgovaraće se o dijalogu Beograda i Prištine (22. oktobar), budućnosti EU i evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana (27. oktobra), izborima u SAD (22. oktobra), odnosu između tehnologije i privatnosti (27. oktobra), anti-EU narativima u državama Zapadnog Balkana (20.oktobra), depopulaciji (21. oktobra), krizi demokratije i solidarnosti (14. oktobra).

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht istakla je za Tanjug uoči početka Foruma, da nedostatak poverenja nije svojstven samo Srbiji i regionu već i Evropi i svetu i otuda i krovna tema ovog puta – “Nema mira bez poverenja”.

Ona je napomenula da je specijalna diskusija “Nema rešenja bez poverenja”, posvećena dijalogu Beograda i Prištine, i direktno vezana za krovnu temu Foruma.

Na pitanje da li Miroslav Lajčak i Metju Palmer mogu na ovom skupu da ponude i neke odgovore na politiku koju SAD i EU vode kada je reč o KiM, Liht kaže da duboko veruje da je saradnja Beograda i Vašingtona neophodna da bi se došlo do dobrog i održivog rešenja.

Pored Lajčaka, Palmera, Varheija, među učesnicima su i ministar spoljnih poslova Češke Tomaš Petriček, diplomata iz Nemačke zadužena za Zapadni Balkan Suzan Šic, vodeće ime u političkoj teoriji Ivan Krastev, stručnjak za pomoć izgradnji demokratskih kapaciteta Tomas Karoters, generalna sekretarka Regionalnog saveta za saradnju Majlinda Bregu.

Pitanja poput populizma, ekstremno desničarskog nacionalizma i organizovanog kriminala sve više opterećuju globalno društvo i o njima će se, takođe, govoriti forumu.

Forum će i ove godine obuhvatati i akademski događaj koji okuplja mlade i perspektivne istraživače iz zemlje, regiona i sveta, na temu “Zarobljavanje države i bezbednost” (20. oktobar).

Beogradski bezbednosni forum je, inače, nastao kroz inicijativu organizacija civilnog društva: Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Evropskog pokreta u Srbiji.

Od prvog izdanja BSF se ubraja u najprestižnije događaje u oblasti bezbednosti i spoljne politike u jugoistočnoj Evropi.

Za deset godina, u okviru foruma organizovano je 230 diskusija, koje su okupile više od 4.000 učesnika i 900 panelista, među kojima su donosioci odluka i kreatori politika, predstavnici bezbednosnih institucija, civilnog društva, međunarodne i akademske zajednice iz Srbije i regiona, ali i ostalih delova Evrope i sveta.