in

Brisel može lakše da KAŽNJAVA POLITIČARE u BiH

Odluka o mogućnosti uvođenja sankcija za političare u BiH produžena je za još jednu godinu, do 31. marta 2022. godine, objavljeno je u službenom listu Evropske unije.

Naime, Veće Evropske unije je 2011. godine donelo Odluku o merama ograničavanja s obzirom na stanje u Bosni i Hercegovini. Na temelju preispitivanja Odluke odlučeno je da mere ograničavanja treba produžiti za još godinu dana, piše Srpskainfo.

Ekonomista Draško Aćimović objašnjava za Srpskainfo zašto je ova odluka specifična u odnosu na prethodne.

– Ova odluka je specifična po tome da nema potrebe za konsenzusom svih zemalja da bi se na listi našli političari iz BiH, a dovoljna je takozvana kvalifikovana većina ili, pojednostavljeno rečeno, dovoljno je 15 do 17 zemalja da se usaglase – kaže Aćimović.

Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija

Draško Aćimović

Dodaje da se nekoliko opcija navodi za moguće sankcije Evropske unije.

– Jedna je da se ujednače EU i sankcije SAD, odnosno da oni koji su sankcionisani od strane SAD budu sankcionisani i od EU. Drugi zahtev ide u pravcu da se uvedu sankcije političarima koji su odgovorni za kriminal i korupciju, kao i nečinjenje u vreme pandemije kovid 19 – rekao je Aćimović.

On ističe da je ove godine izvršeno veliko lobiranje s dve strane.

– Jedno lobiranje vršeno je od strane političara iz BiH da se ta odluka ne produži, a s druge strane, od niza zemalja da se produži i da se uvedu po prvi put imena na listu – navodi Aćimović.

Neprovedena reforma

Dodaje da je Bosna i Hercegovina imala zacrtane reforme i ciljeve, ali koje nije ostvarila.

– BiH nije ostvarila ništa od zacrtanih reformi koje su dogovorene sa EU, a uzela je u zajam veliki novac od 250 miliona evra od Evropske unije, koji je bio uslovljen reformama – objašnjava Aćimović.

Naime, nakon nekoliko meseci vaganja, početkom godine je sporazum o pomoći EU od 250 miliona evra konačno ušao u proces ratifikacije nakon kojeg sredstva postaju operativna. Budući da je reč o pomoći za više nivoa vlasti, čiji su predstavnici učestvovali u pregovorima sa EU, glavna namjena ove mikrofinansijske pomoći je bila ublažavanje posljedica krize uzrokovane epidemijom virusa kovid-19.

Da kriza nije ublažena najbolje svedoči krivična prijava razočaranih građana BiH nedavno podnesena protiv nadležnih.

Detalji odluke

Odluka bi mogla primorati političare u BiH da deblokiraju evropski put i prekinu s negiranjem državnosti BiH.

Ovaj mehanizam sankcija protiv političara i pravnih osoba, koji uključuje zamrzavanje finansijskih sredstava koje ta osoba ili organizacija ima bilo gde u Evropskoj uniji, zabranu putovanja u države članice i suspenziju bilo kakve finansijske pomoći od EU, do sada nije bio upotrebljen prema nekom pojedincu ili organizaciji, iako nije manjkalo ataka na BiH i Dejton.

Jedino što je Brisel uradio jeste suspenzija paketa pomoći iz IPA fondova, ali to nije bilo usmereno prema onima koji ugrožavaju BiH i Dejton, već prema institucijama koje su zbog neefikasnosti zakasnile u korištenju fondova.