in

Da li bi se političari u BiH lakše dogovarali bez visokog predstavnika

Srbi poručuju da OHR treba da ode, Hrvati smatraju da nam ne treba ovakva Kancelarija visokog predstavnika, dok Bošnjaci ne žele da vide leđa OHR ubeđeni da je njegovo prisustvo garancija opstanka zemlje.

Međutim, činjenica je da 25 godina prisustva OHR od BiH nije napravilo funkcionalnu državu, niti je od domaćih političara proizvelo lidere spremne da se sami dogovaraju. Naprotiv, u proteklim decenijama viđali smo beskonačne pregovore i situacije kada je odlukama OHR aplaudrala samo jedna strana u BiH dok su se ostali smatrali oštećenim do te mere da se visoki predstavnik smatrao čevrtom stranom u pregovorima o ključnim pitanjima, piše Srpskainfo.

Formalni uslov za zatvaranje OHR je ispunjavanje famoznih četiri slova i dva kriterijuma. Ako se ikad to desi, postavlja se pitanje kako bi se tada ponašali domaći lideri koji nikad nisu imali priliku da potpuno preuzmu odgovornostr u svoje ruke?

Da li bi se bez stranog protektorata lakše ili teže dogovarali nego sada, jer ni jedna strana ne bi mogla da računa na “pomoć prijatelja”? Delegat u Domu naroda BiH Lazar Prodanović (SNSD) smatra da bi političari u BiH, bez OHR, bili primorani na dogovor.

Prisustvo OHR usporava proces kompromisa i iznalaženja jedinstvenih rešenja od interesa za sve u BiH. Imamo trenutno tri maksimalističke strane u BiH. Uvek postoje maksimalistički zahtevi. Neko očekuje da će neko nametnuti rešenje, a neko smatra da je to neprihvatljivo i da je u korist samo jedne strane. To je zapravo nasleđeno iz vremena robusnog prisustva OHR u BiH koji, ne samo da je smenjivao ljude, nego i nametao zakone, što je neprihvatljivo – kaže Prodanović za Srpskainfo.

Komentarišući često ponovljen stav bo+njačkih političara da prisustvo OHR sprečava blokadu i disoluciju BiH, Prodanović kaže da postoje drugi mehamizmi koji garantuju poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje, ali istovremeno i njene ustavne strukture.

– Postoji dejtonski Ustav BiH koji definitivno ne daje mogućnost disolucije. Bez dogovora i saglasnosti bilo koje od strana u BiH nemoguće je doći do rešenja u smislu da dođe do disolucije ili, uslovno rečeno, odvajanja jednog od dva entiteta – smatra Prodanović.

Poslanik HDZ u Predstavničkom domu BiH Predrag Kožul poručuje da je ovakav OHR remetilački faktor, a šta bi bilo da ga nema, naziva isključivo pretpostavkom.

– Ali, sasvim sigurno da ne bi naši dogovori išli teže nego sada. Ovakav kakav jeste, OHR je anahrono telo, nepotrebno. Posebno aktuelni visoki predstavnik, i kada bi radio, radio bi štetu. Mi Hrvati se posebno referišemo na 2010. i njegove čuvene matematičke akrobacije sa Domom naroda FBiH. To je jedan detalj koji govori u prilog tome da je ovakav OHR potrošio svoj mandat i čini mi se da on više radi štete nego koristi BiH – kaže Kožul za “EuroBlic”.

Predsedavajući Kluba poslanika SDA u Predstavničkom domu BiH Adil Osmanović nije direktno odgovorio na naše pitanje, ali zato kaže da OHR postoji u BiH zato što imamo nedovoljne snažne institucije koje treba da brane uspavnopravni poredak.

-Do momenta kada budemo imali instutucije koje će u punom kapacitetu preuzeti na celom prostoru BiH da brane Ustav i pravni poredak, od svih onih koji verbalno ili na drugi način pokušavaju raditi na rušenju tog poretka, do tada je prisustvo OHR i te kako potrebno – kaže Osmanović.

Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija

Adil Osmanović

U međunarodnoj zajednici, sila koja se najotvorenije zalaže za zatvaranje OHR jeste Rusija. Novi ruski ambasador u BiH Igor Kalabuhov kaže da bi građani u tom slučaju mogli sami da odlučuju šta im je potrebno.

– Pitanje OHR nije praktično, to pitanje je egzistencijalno, zato što je delovanje OHR za 25 godina dovelo do toga da ljudi ne mogu i ne žele da se dogovaraju, jer misle da je OHR tu da im reši probleme – rekao je Kalabuhov za RTRS.

Kompromis je za njih slabost

Politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić kaže kratko i jasno – političari se ne bi laške i brže dogovarali i da nema OHR. Topićeva podseća da je još od 2008. BiH trebalo da pređe iz tzv. dejtonske u briselsku fazu, što je podazumevalo preuzimanje lokalnog liderstva i odgovornosti od strane domaćih političara, ali to se nije desilo.

-Videli smo da je u tim godinama uloga OHR bila uloga statiste. Da li su oni uspeli postići ijedan dogovor, doneti bilo kakvu značajnu odluku uz konsenzus? Domaći akteri ne poznaju razgovor, ne poznaju kompromis jer je to za njih izraz slabosti i sasvim sigurno je da bi uvek jedna strana, govorim o tri etnonacionalne strane, bila antiprotivna i kada ne bi bilo OHR. To je srž njihovog postojanja. To su isključive politike gde nijedna strana ne želi da napavi ni mininalan ustupak da bi se postigla neka vrsta konsenzusa – zaključuje Topićeva.

Da li se poslanici trebaju odreći plata

Poslanik SDS u Predstavničkom domu PS BiH Dragan Mektić ponovo je uspeo da uzburka političku scenu predlogom da se parlamentarci odreknu svojih visokih primanja jer, kako kaže, ne rade ništa. Mektić je na pitanje novinarke N1 šta rade parlamentarci rekao da “ne rade ništa, već mlate praznu slamu”.

– Došli smo do toga da samo još treba da raspravljamo o uticaju vlage na kredenac – rekao je Mektić uz konstataciju kako bi se poslanici “zbog svog nerada trebali odreći plata”.

Dragan MekticFoto: Siniša Pašalić / RAS Srbija

Dragan Mektic

Sa njegovom konstatacijom se, međutim, ne slaže šefica Kluba poslanika SNSD u Predstavničkom domu PSBiH Snježana Novaković Bursać koja poručuje Mektiću da to može pričati u svoje ime.

– Mektić kad god izlaže nešto u javnosti u stvari najviše kaže o sebi. To što njemu očito nedostaje u Sarajevu jeste kontinuitet njegove poslušničke politike i povlađivanja u odlukama političkom Sarajevu s obzirom na to da je navikao na tako nešto – kaže Bursaćeva. Ona dodaje da se Mektiću čini da niko ništa ne radi jer većina koja trenutno deluje u Predstavničkom domu i Savet ministara ne radi onako kako je on navikao.

– Što se tiče poslanika SNSD i naše koalicije, mi izvršavamo one zadatke za koje su nas građani Republike Srpske tamo poslali – poručuje Bursaćeva.

S druge strane, poslanica PDP u Predstavničkom domu PS BiH Mira Pekić saglasna je sa Mektićem da parlament skoro da nije radio ništa, ali smatra da ne treba ići na tako rigoroznu meru kao što je ukidanje plata.

– Mektić je u Klubu SDS-PDP-DNS i ako zvanično predloži tako nešto, mi ćemo taj predlog da razmotrimo. Svi predlozi koji dolaze od bilo kojeg poslanika iz našeg Kluba se ozbiljno razmatraju, pa ćemo tako uraditi i sa Mektićevim predlogom – istakla je Pekićeva. Ona dodaje da ni PDP nije zadovoljan radom parlamenta koji u 2019. godini nije radio, dok je u 2020. godini doneo samo tri do četiri zakona.

– Međutim, da li sada treba ići na tako rigorozne odluke i mere kao što je odricanje plata, videćemo – poručila je Pekićeva.