in

Hrvatica o kojoj bruji cela Srbija otkriva šta se dogodilo kada se vakcinisala u Novom Sadu

Među 22.000 stranaca koji su se zaključno sa ponedeljkom vakcinisali u Srbiji bila je i Zinka Bardić iz Hrvatske.

Zinka je svoje iskustvo od prijave na portalu eUprave pa do same imunizacije opisala u tekstu koji je probudio veliko interesovanje čitavog regiona, a sada je svoje razloge za to, kao i “posledice”, ispričala za “Blic”.

– Osećam se dobro sve vreme od primanja vakcine. I moji roditelji su (tek) pre desetak dana primili “astra-zeneku”. Majka je imala, a otac je prošao bez nuspoja1va, pa sam imala 50 odsto genetske šanse da se ispolji burnija reakcija. Za sada je mirna. Proveriću antitela za dve-tri nedelje. To nam je svima postalo “glavni sport”, a privatne laboratorije fino zarađuju – kaže nam na početku razgovora Zinka, i dodaje da je svesna da, osim antitela koja proizvode B limfociti, postoji i stanični imunitet, odnosno da ćelije uče kako da se bore protiv napada virusa, kao kod osoba koje su prebolele Kovid.

Za opciju vakcinacije u Srbiji, kaže, znala je još kada je na počecima imunizacije književnica Vedrana Rudan pisala o tome.

– Nekako, nisam se odmah prijavljivala, mislim se: “Treba pustiti prvo stare, bolesne državljane Srbije, a onda je moj partner, koji se prijavio pre mesec i po dana, jer je imao drugu logiku “pa neće nas zvati dok svoje ne vakcinišu”, dobio poziv prošle nedelje za Beograd. Popunila sam odmah formular i razmišljala da i mene pozovu za mesec i po, opet će biti pre nego u Hrvatskoj. Međutim, već drugi dan sam dobila poziv za subotu. Prijavila sam se z Sremsku Mitrovicu, jer je najbliže granici i pozvana sam u Novi Sad – kaže nam Zinka.

Foto: Zinka Bardić / Privatna arhiva

“Astra-zeneku” joj je, kaže kroz smeh, odabrao sistem eUprave. Na pitanje da li se plašila što će baš nju primiti, budući da je sudbina druge doze neizvesna u mnogim zemljama, odlučno odgovara da straha nema.

– Čak sam pristalica koncepta da je bolje cepiti što više stanovništva jednom dozom pa vakcinisati još naknadno nego da ljudi na kraju snaga i živaca čekaju. Rizik je i svaki put kad uđete u kola, bilo da vozite ili vas voze. Ko kaže da te neka pijana budala neće ubiti u jurećem automobilu? Mislim da više rizika ima aspirin koji je preporuka popiti nakon cepljenja od cepiva – govori Zinka.

“Neki mi pišu u inboks, a drugi me nazivaju hrabrom”

– Trudim se da u svojoj okolini nemam ljude koji šire negativnu energiju, mržnju i koji svoje životne frustracije ispoljavaju na drugima. Kakav si ti prema drugima – takvi će i drugi biti prema tebi, nekako je moj moto (premda ne uspeva uvek). Nepoznati ljudi mi se javljaju u inboks da me pitaju sa savet, priznavanje potvrde i slično. Neki me zovu hrabrom ženom, a ja sam jednostavno imala potrebu da napišem tekst koji će ljudima otvoriti i tu mogućnost – kaže naša sagovornica.

Iako su svi, kako srpski tako i hrvatski mediji, preneli njeno iskustvo, a kako uvek postoje oni koji likuju i kritikuju tuđe odluke, naročito kada su vezane za oba naroda, pitali smo je i šta se desilo nakon što je opisala svoje iskustvo.

– Znala sam da se izlažem, uradila sam to svesno kako bih na taj način pre svega građankama i građanima Hrvatske prenela lično iskustvo. Čak sam sama ponudila tekst “Jutarnjem”. Imala sam potrebu da podelim to iskustvo puno neke sete i zajedničkog pamćenja (koje nismo birali, kao ni ono što je usledilo nakon toga) – objašnjava Zinka.

Foto: Zinka Bardić / Privatna arhiva

Odmah opisuje i svoje razloge za odluku da primi vakcinu, zbog koje je, kako se ispostavilo, morala da ide kilometrima daleko.

– Niko na svetu ne zna koliko će držati zaštita od cepiva, ali ako se svi što pre ne vakcinišemo, rizikujemo razvoj novih sojeva među onima koji ili odbijaju ili nemaju prilike da se vakcinišu. A onda ni nas imunizovane cepivo više neće štiti. Cepivo je jedno od najvećih dostignuća civilizacije – kaže Bardić.

Na kraju, otkriva i kako je protekao put do kuće, odnosno prelazak preko srpske granice.

– Drago mi je da me to pitate budući nas na izlasku pita granična policajka Srbije šta smo radili u Srbiji. Kažemo: “Vakcinisali se”. Na to će ona: “Pazite se sada jako tri nedelje i srećan put! Evo to je kraj moje priče”.