in

Joksimović: Godina razjašnjenja metodologije i ubrzanje, dijalog utiče na evrointegracije

“Ova godina može da bude, pre svega, godina razjašnjenja nove metodologije i nekih važnih i konkretnih koraka sa naše strane, posebno u domenu vladavine prava, ali će istovremeno i Evropska unija morati da pokaže da je bila ozbiljna oko nove metodologije”, rekla je Joksimović na Pinku.

Ona je istakla da treba videti kako će nova metodologija služiti osnovnom interesu, a to je ubrzanje procesa evropskih integracija.



Srbija kandidovala značajne projekte kroz EIP

Srbija je pripremila i poslala relevantne projekte za finansiranje iz investicionog fonda koji je EU pripremila za Zapadni Balkan u ukupnom iznosu od devet milijardi evra za ceo Zapadni Balkan, rekla je danas ministarka za evropske integracije i nacionalni IPA koordinator Jadranka Joskimović.

Ona je, govoreći o evropskim integracijama i novoj metodologiji, kazala da je zbog važnosti procesa pristupanja EU, na vreme pristupila procesu reformisanja Ministarastva za evropske integracije koje, kako kaže, sada objedinjuje sve pregovaračke strukture.

“To je jako važno jer nova metodologija traži visok nivo političke posvećenosti svih. To znači, ako se Vlada Srbije zalaže za evropske integracije, svako ima svoj deo obaveza i zato ta metodologija zahteva snažnu političku posvećenost. Mi se borimo da zadržimo taj evropski put, jer je dobar za Srbiju, i zbog investicija, i zbog mira i bezbednosti ali i zbog vrednosti koje i dalje postoje, bez obzira na sve probleme koje EU ima”, rekla je Joksimović na Pinku.

Ona je dodala da je u Ministarstvu za evropske integracije uvela dva nova sektora, jedan za vladavinu prava i političke kriterijume, a drugi za koordinaciju reformi u odnosu na ciljeve zelene agende, digitalizacije i transportnog povezivanja.

“Svaki zakon i svaka uredba ili bilo šta što donosemo na nivou Vlade Srbije mora da prođe kod nas u Ministarstvu kontrolu usklađenosti sa propisima EU, jer su to naše obaveze koje smo preuzeli onog dana kada smo počeli proces evropskih integracija I otvorili pregovore”, rekla je Joksimović.

“Od početka priče o novoj metodolohlgiji je naglašavano da neće biti izmenena našeg pregovaračkog okvira, i da će dosadašnji rezultati Srbije u procesu pristupanja biti pravilno valorizovani”, povukla je Joksimović.

Jokismović je ukazala da nova metodologija nije do kraja razređena, a jedan od razloga je što su sve zemlje prošle godine bile opterećene pandemijom, međutim, sada očekuje da Evropska komisija do kraja ferbuara ili početkom marta dostavi mapu puta koja će definisati način otvaranja klastera, odnosno razjašnjenje da li će EK računati da sva poglavlja iz klastera moraju da budu otvorena pre otvaranja klastera ili će postojati neki poseban kriterijum za otvaranje celog klastera.

“To znači da bi do kraja portugalskog predsedavanja, a to je kraj juna ove godine, trebalo da se održi visoka politička međuvladina konferencija, kakva je inače predviđena po novoj metodologiji, gde bismo se mi usaglasili i definitivno razumeli način primene nove metodologije”, rekla je Joksimović.

Ona je podvukla da se reformski procesi rade u svim oblastima, odnosno klasterima kojih ima šest. U tih šest klastera grupisano je dosadašnjih 35 poglavlja.

Prvi klaster podrazumeva političke kriterijume i vladavinu prava, drugi unutrašnje tržište tj. konvergenciju našeg tržišta sa EU, monetarnu i fiskalnu politiku, treći klaster se odnosi na konkurentnost i inkluzivan rast i značajan je za postkovid oporavak, klaster četiri čine vodeće politike za novi ekonomski rast – zelena agenda, digitalizaicja, transportno povezivanje, klaster pet su poljoprivreda i koheziona politika, a šesti klaster su spoljni odnosi, objasnila je Joksimović.

“Mi intenzivno radimo na nekoliko klastera posebno klaster tri, dobri smo i u klasteru dva koji se tiče unutrašnjeg tržišta. Što se tiče klastera četiri u kojem je i energetika, čini mi se da ćemo tu imati zahtevne reforme koje treba da sprovedemo. U svakom slučaju radimo na zelenoj agendi”, rekla je ministarka.

Upitana o donošenju zakona o istopolnim brakovima, Joksimović je kazala da postoje prakse koje su deo “mekog prava” EU i Saveta Evrope, te da smatra da je Srbija već pokazala da je zrelo društvo.

“Naravno, postoje teme koje će podeliti javnost. Taj predlog zakona treba da bude inkluzivno pripremljen, da ide na javnu raspravu i to će otvoriti sigurno polemike. Svi imamo pravo na svoje mišljenje, ali suštinu predloga zakona trebalo bi lepo objasniti u kom smislu zakon unapređuje prava jednog dela naših građana, tako da ja mislim da je to tema za široku javnu debatu i to nije samo pitanje evropskih integracija”, rekla je Joksimović.

Dijalog Beograd – Priština od početka utiče na evropske integracije 

Joksimović kaže da dijalog Beograda i Prištine od početka utiče na proces evropskih integracija i dodaje da Srbija jeste za kompromisno rešenje, ali da druga strana mora da ispuni svoje obaveze.

Ona je dodala da postoji pitanje postizanja sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma, ali je napomenula da je to očigledno vrlo teško postići, što pokazuje i činjenica da je prošlo skoro osam godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, a da ključni element, Zajednica srpskih opština, još nije formirana.

“Postoje druge brojne teme od imovinskih pitanja, interno raseljenih, pitanja zaštite srpskog kulturno istorijskog nasleđa i mnoga druga koja nisu stigla na sto, a pre svega je trebalo da stigne Zajednica srpskih opština”, ukazala je Joksimović.

Navodeći da se sutra održavaju izbori na Kosovu i Metohiji, Joksmović je poručila da je važno da srpski narod pokaže posvećenost i odgovornost, i da time dodatno unapredi i ojača i svoju i poziciju Beograda.

beograd, pristina, kosovo, srbija, dijalog

Ona je primetila i da je specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak uveo novi sistem političkog izveštavanja, odnosno podigao ga je na više politički nivo.

“Cilj evropske administracije i Lajčaka jeste da dođu u, po njima, razumnom roku do nekog predloga sveoubuhvatnog rešenja. Mislim da to nije lako postići. S naše strane opstrukcije se do sada se nisu pojavljivale. Zna se s koje strane stižu opstrukcije. Dijalog sa Prištinom je važno pitanje i svakako utiče na naš proces evropskih integracija”, rekla je ona.

Upitana koliko će nova američka administracija uticati na dijalog sa Prištinom, ali i na proširenje EU, Joksimović podseća na Lajčakove reči da se ponovo osnažuje evro-atlansko partnerstvo.

“Kada je u pitanju i Zapadni Balkan i tema dijaloga Beograda I Prištine odnosi se vraćaju na neka vremena pre administracije Donalda Trampa sa kojom je Srbija korektno sarađivala po ovom pitanju. Ne treba zbog toga da budemo frustrirani, jer smo mi bili koretkna strana koja je spremna za kompromis, ali za taj kompromis je potrebna i odgovornost druga strana tj Prištine”, navela je Joksimović.

Joksimović je istakla da je važno da se uz sve probleme koji postoje u tom dijalogu, interesi Srbije ponovo uzimaju kao legitimni interesi i ponovo su na stolu.