in

Neodlučnost građana povodom vakcinacije posledica NEGATIVNE KAMPANJE

Profesor Nebojša Lalić, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže za RTS da vakcine mogu imati pojedinačne neželjene efekte i da je to karakteristično za svaki lek koji postoji, kao i da je vakcina civilizacijsko dostignuće i da tu nema dileme. Uporedio je oklevanje kada je reč o vakcinaciji protiv koronavirusa sa uvođenjem insulina kod pacijenata sa dijabetesom i istakao da pristup sačekaćemo šta će da bude vrlo često može da bude poguban.

Nebojša Lalić je, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, objasnio zašto u Srbiji i dalje ima dosta neodlučnih po pitanju vakcinacije.

– Ta neodlučnost je verovatno posledica nečega što nije od juče, to je počelo sa onom epidemijom svinjskog gripa, možda i pre toga, a to je neka vrsta kampanje protiv vakcinacije koja je nama medicinskim radnicima potpuno strana – rekao je Lalić.

Istakao je da bez obzira što pojedinačne vakcine mogu imati pojedinačne neželjene efekte, to je karakteristično za svaki lek koji postoji, kao i da je vakcina civilizacijsko dostignuće i da tu nema dileme.

Što se tiče vakcinacije, naglašava, treba da se vakcinišu svi koji nisu u retkim izuzetnim slučajevima kada treba pričekati s vakcinacijom, na primer kod pogoršanja neke bolesti i slično.

– Sa druge strane, postoji i nešto što se zove inercija. Kada nemate dovoljno edukacije ljudi, objašnjavanja, kada nije određeno javno mnjenje prema nečemu, uključujući i nas koji radimo neposredno na tom poslu, medije i vlasti, kada nismo jako i striktno određeni prema tome da samo kombinacija vakcinacije i zaštite može da zaustavi epidemiju, onda dolazimo u jednu situaciju oklevanja ljudi – objasnio je Lalić.

Uporedio je to sa uvođenjem insulina kod pacijenata sa dijabetesom.

– Uvođenje insulina kod pacijenata je potrebno vrlo često jako rano. Međutim, to se odlaže kako zbog pacijenta tako i zbog lekara. Odlaže se čekajući da se nešto desi, da se nešto vidi i taj neintenzivni pristup, pristup sačekaćemo šta će da bude, vrlo često može da bude poguban – rekao je Lalić.

Foto: Alessandro di Marco / EPA;

I za obolele od dijabetesa, kojih je u Srbiji više od 700.000, važna je poruka da bi trebalo da se vakcinišu.

– Za njih je to izuzetno važna poruka, kovid donosi 50 odsto veću smrtnost nego izvan kovida kod pacijenata sa dijabetesom i mnogo teških komplikacija. Pacijenti sa dijabetesom su u prvom redu potrebe za vakcinacijom i izuzeci od toga kada treba sačekati se mogu na prste nabrojati – istakao je Lalić.

Ukazao je da kod pacijenata sa dijabetesom nema neke vakcine koja bi trebala da ima prednost u odnosu na drugu, već se treba vakcinisati što pre.

Pre sto godina je otkriven insulin, a na pitanje da li ovo može da bude godina kada će imunizacija pobediti koronu, Lalić odgovara: “Nadamo se i radimo na tome”.