in

Pokrenut projekat podrške dijalogu civilnog i javnog sektora

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić istakla je da Srbija treba da ima institut dijaloga i da se uspešna i neuspešna društva razlikuju po tome da li neguju sukobe ili umeju da razgovaraju.

Čomić je kazala da moramo normalizovati situaciju u kojoj se o svakoj temi u društvu razgovara kroz dijalog između predstavnika vlasti, civilnog društva koje, kako je istakla, želi da svoju ekspertizu uloži u napredak društva, zatim predstavnika Evropske unije i predstavnika Univerzizeta.

”Ne znamo unapred ishod dijaloga i da li će cilj biti ostvaren, ali znamo da ako se ne udružimo mi koji se ne bojimo tuđeg mišljenja i želimo razvoj Srbije, nikakvog dijaloga neće biti. Zato ćemo i dalje biti podrška civilnom društvu, evropskim telima,a naročito univerzitetima”, rekla je Čomić na konferenciji povodom početka ovog projekta.

Projekat realizuju Beogradske otvorene škole (BOŠ) u partnesrtvu sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji i Univerzitetom u Beogradu.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici je rekao da je za Srbiju, kao zemlju kandidata za članstvo u EU, važno da dijalog postane ”nova normalnost” i deo svakodnevnih debata kako bi se našao kompromis.

Istakao je da organizacije civilnog društva imaju bitnu ulogu u tom dijalogu kao posrednici koji sa predstavnicima javne uprave komuniciraju najvažnije potrebe društva i da je bitno uspostaviti sistemsko, a ne periodično uključivanje civilnog društva – kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou.

”U cilju pronalaženja kompromisa, za istim stolom moramo okupiti udruženja građana, institucije i predstavnike akademske zajednice kako bi se kreirali uslovi za razmenu ideja”, rekao je Fabrici i dodao da će EU podržati taj projekat sa milion i po evra.

Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović je kazala da projekat vidi kao priliku za osnaživanje onih delova društva koji ne pripadaju izvršnoj vlasti niti nekom drugom uređenom delu države.

”Mislim da na taj način možemo da učinimo mnogo u svim aspektima dnevnog života, kao što su poljoprivreda, zaštita životne sredine, održivi razvoj, energetska efikasnost, koji su potrebni da bi jedno društvo napredovalo”, rekla je Popović.