in

PREMIJERA predstave”Grand hotel” u Madlenijanumu: Pripadanje surovom vremenu

Kao što smo proteklu godinu proveli zaključani od života, zagrljaja, poljupca, od sunca, dogodio se revolt, konfuzija pa presabiranje emocija, kaže koreograf Aleksandar Ilić.

Premijera plesnog komada “Grand Hotel” u koreografiji Aleksandra Ilića i režiji Aleksandra Nikolića najavljena je za sredu (19 h) u Operi i teatru Madlenianum, dok je repriza zakazana za 16. april. Ova nesvakidašnja predstava ne prati ilustrativno istoimeni film, već se bavi vremenom, preispitivanjem likova zatvorenih u prostoru jednog hotela. Situacija koje smo i sami bili svedoci tokom dana izolacije, kaže Aleksandar Ilić u razgovoru za “Blic”.

– Izgleda da je svaki pojedinac, gledalac, tema ove naše plesne zagonetke, tog zamka, zarobljenom u oblacima. Kao što smo proteklu godinu proveli zaključani od života, zagrljaja, poljupca, od sunca, dogodio se revolt, konfuzija, pa presabiranje emocija… Ali ne i zaključani od snova. Izgleda da je tema pripadanje vremenu koje teče, koje je nezaustavljivo, surovo, iz koga se rađa agresija, pa i razočarenje. Gde mi pripadamo tom trenutku? Kojoj strani? Dok smo i dalje u preispitivanju šta je život…

Koliko je bilo zahtevno u doba pandemije raditi sa ekipom koja nije cela iz Beograda pa ni iz Srbije?

– Izgleda, mi nekako kroz platformu, porodicu, projekat “Balkan Dance Project” da pronalazimo ono što je nemoguće. Poštujemo sve mere, samo na PCR testove, pomeranja proba, otkazivanja putovanja prevazilazimo i već preskromne budžete i sve ono što nam je nametnula pandemija. Kao i tih 90-ih (mada se neki igrači ovog projekta nisu ni rodili tada), pronašli smo način i vezu da se ne prekine naša ideja zajedništva i zajedničkog stvaranja.

Foto: Belkisa Beka Abdulović / Ustupljene fotografije

Aleksandar Ilić

Kompletan umetnički tim dolazi iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, a na premijeru nam dolaze i kolege iz Severne Makedonije i Crne Gore. Smatram da ove inicijative kao neki iluzionisti uspevamo, i preko svih ograničenja, da očuvamo prostor umetnika regije, a emotivno ću ponovo navesti prostora nekdašnje Jugoslavije. I žao mi je da se više o sličnim naporima ne piše više.

Sa plesačima Mojcom Majcen iz Slovenije i Ognjenom Vučinićem iz Hrvatske ste i ranije sarađivali. Šta vas je spojilo?

– Ovo bi bio nepotpun podatak. Mojca Majcen, slovenačka umetnica, Igor Kirov, internacionalni koreograf sa prostora Severne Makedonije, i ja smo uspostavili platformu “Balkan Dance Project” koja je okupila veliki broj umetnika. Među pionirima te platforme su Branko Mitrović iz Bosne i Hercegovine i Jakša Filipovac iz Srbije, a u ovoj produkciji i Ognjen Vučinić iz Hrvatske. Spojila nas je želja i volja da se pozicioniramo na tržištu ne samo regionalne i evropske već svetske produkcije. Uz podršku Barbare Pokorni, direktorke Festivala Velenje iz Slovenije, i prof. dr Vladimira Tomaševića iz Srbije, a uz veštinu producentkinja Silvije Pirtovšek (Slovenija) i Nataše Hajdarević (BiH) ostvarili smo svoje produkcije ne samo u regionu već i na prostoru Kine, Japana i, nadamo se, sledeće godine Rusije i Kolumbije. I obećavam, nećemo se zaustaviti…

Šta biste izdvojili kao najveće izazove tokom prethodnih godinu dana tokom trajanja pandemije?

– Entuzijazam svih domaćih umetnika. Želju da se stvaraju novi projekti, da se radi, kako se mora i može. Da na neki način osmislimo prostor nove komunikacije sa publikom. Da je Kulturni centar Beograda izveo skoro sve svoje programe i među prvima otvorio vrata za publiku uz sve mere bezbednosti. Za mene je neverovatan osećaj da niko nije izgubio želju, žar, ideje da stvara, ni najmanje.

Kada kažemo “Grand hotel”, nekima je asocijacija film “Grand Budapest hotel”, a nekima “Grand hotel” iz tridesetih godina sa Gretom Garbo. Koliko vaš “Grand hotel” ima dodira sa ovim filmovima, odnosno s likovima?

– Svi smo hoteli sopstvenih iluzija. Neka odgovor bude da svaki čitalac izađe i pogleda svoje nebo, prostor ispred sebe, fasadu zgrade, možda ako ima sreće drvo… Svi mi želimo na trenutak da budemo sami, neka to bude asocijacija, malo šuma, mora, miris snova, najbolji pogled iz vaše sobe je tamo gde želite da doseže taj pogled… Budite lik koji želite da budete u našem i vašem hotelu. Za snove ne treba ništa više od toga da ih hrabro sanjate. Pa, budite hrabri.