in

“PRETNJA PO KOLEKTIVNU BEZBEDNOST” NATO napravio radikalan zaokret, podržao ga i Bajden

Sve užarenija leta u Iraku i njihov veliki pritisak na vojnike u oklopnim vozilima, poplave koje prete najvećoj svetskoj mornaričkoj bazi u SAD, probijanje ruskih podmornica kroz otopljeni Arktik… Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg zbog toga i drugih novih okolnosti želi u fokus strategije i planiranja NATO-a da stavi pitanja klimatskih promena označujući ih kao sigurnosnu pretnju.

Ministri spoljnih poslova NATO-a odobrili su taj novi iskorak Saveza na sastanku u Briselu i time pokazali potencijalno značajne promene unutar organizacije koja je tradicionalno štitila Zapad od pretnji iz Rusije i od drugih političkih aktera u svetu, piše Vašington post.

Američki državni sekretar Entoni Blinken na sastanku u Briselu je podržao Stoltenbergovu inicijativu kada je rekao da “SAD deli viziju glavnog sekretara o NATO-a s kapacitetima za zaštitu od pretnji kolektivnoj sigurnosti, uključujući pretnje poput klimatskih promena”.

Foto: FREDERIC J BROWN / Tanjug/AP

Entoni Blinken

Ugljenični otisak

Dodatnu težinu početku rasprave o ovom pitanju daje činjenica da je svesno vojska bila glavni pokretač tehnoloških promena. Pentagonovi istraživači su, npr. izumili prethodnika interneta.

No, kada je reč o klimatskim promenama, tu vojska dosad nije bila ažurna delom jer javnost ni ne zna koliki je ugljenični otisak vojske.

Nedavna analiza britanskog lobističkog udruženja utvrdila je da britanska vojska deluje sa 1.6 odsto u ukupnim britanskim emisijama, jedan odsto u slučaju Francuske i 0.5 odsto u slučaju Nemačke. No, autori su priznali da je teško ustanoviti tačne podatke.

Stoltenbergov potez je svakako značajan. Generalni sekretar koji je kao norveški političar bio angažovan u borbi za životnu sredinu odlučio je da uključi ovu novu vrstu opasnosti u rad saveza, pa je izjavio da se nada da će se lideri iz zemalja članica na samitu krajem godine obvezati da učine svoje vojske emisijski neutralnima do 2050. godine.

– Klimatske promene su multiplikator kriza. Vode ekstremnom vremenu, sušama i poplavama, migracijama, sve bespoštednijoj borbi za resurse poput vode i zemlje – izjavio je Stoltenberg.

Već neko vreme vojske u svoje planove uključuju klimatske promene, većinom uzimajući u obzir kako utiču na sigurnosne rizike i prete njihovoj materijalnoj infrastrukturi. No, retko je to bilo u opsegu koji sada zagovara Stoltenberg.

A njegov fokus na klimatska pitanja omogućen je dolaskom Džo Bajdena u Belu kuću, koji ih je stavio među prioritete nacionalne sigurnosti Sjedinjenih Država. Naime, amerčki ministar obrane Lojd Ostin uspostavio je radnu grupu za klimatske promene i rekao da će ih Pentagon uključiti u vojno planiranje kao i u strategiju nacionalne obrane.

Poplava i kad nema kiše

Posledice promene klime posebna su pretnja američkoj vojsci koja je angažovana širom sveta, a neke misije su povezane sa nestablinošću prouzrokovanom klimom. Vojne baze širom sveta, uključujući pomorsku bazu Norfolk u Virdžiniji, američku mornaričku akademiju u Marijalduu i radarsku stanicu u Kejp Lisburnu na Aljasci već su pod udarom poplava, suša i ekstremnih temperatura koje naučnici povezuju sa klimatskim promenama. Druga mesta, poput vazdušne baze “Langley” u Virdžiniji i baze “Peterson” u Koloradu, bile su teško pogođene uraganima i požarima.

Norfolk, koji je najveća pomorska baza na svetu, naročito je dramatičan primer toga što se događa. Zbog podizanja nivoa mora i promena okeanskih struja, tamo su poplave deo svakodnevnice, čak i kada ne pada kiša. Stanovnici se ponekad ne mogu kretati jer su putevi pod vodom. Morska voda redovno ulazi u cevi i drugu infrastrukturu.

Dosad je Pentagon bio u problemu kada je želeo da se pozabavi klimatskim problemima budući da je bivši predsednik Donald Tramp bio neprijateljski nastrojen prema svakom njihovom pomenu, čak je tvrdio da su klimatske promene laž. Jedan izveštaj za Kongres iz 2018. godine, čije je pisanje započeto za vreme administracije Barak Obame, zbog Trampa u Beloj kući moralo je da izbaci svako pominjanje klimatskih promena i umesto toga se odnositi isključivo na “ekstremno vreme” ili “klimu”.

Zvaničnici su za to vreme nastavljali sa planiranjem akcija kako bi se uhvatili u koštac sa podignutim nivoom mora kraj vojnih baza ili kada se raspravljalo o nesigurnosti koju u, na primer, Siriji stvara između ostalog i promena klime.

Radikalne misli

Stoltenberg je sada na toj liniji. Prema njemu, “zelene” vojske stvaraju i brojne nove prilike. Tenkovi sa naftom u Avganistanu i Iraku među najopasnijim su metama u tim zemljama. Instaliranjem solarnih panela, smanjenjem zavisnosti o fosilnim gorivima i povećanjem samovoljnih baza u ratnim zonama moglo bi spasiti mnogo života. Početkom ovog meseca sa glavnim sekretarom se sreo Džon Keri, Bajdenov glavni čovek za klimu.

Stoltenberg je izjavio da se rad vojske mora proširiti na sve sektore od smanjenja emisija do pripreme za izazove na Arktiku ili dizajniranje uniformi za vojnike koji se bore na temparaturama od preko 40 stepeni u Iraku.

– To bi se moglo preliti i na zamenu motora koji rade na fosilna goriva. Moramo razmišljati na radikalan način. Bilo bi neobično da završimo u svetu u kojem u društvima gotovo da i nema vozila na fosilna goriva, a sva vojna mašinerija radi upravo na njih – poručio je Stoltenberg, prenosi Jutarnji.hr.