in

“Samo želim život bez straha i lekova”

Stefan Aleksandar Knežev (19) epilepsiju je dobio sa 17 godina i ističe kako mu se od postavljanja dijagnoze promenio život, ali i odnosi sa okruženjem jer nije uvek nailazio na razumevanje za svoje stanje.

– Imao sam izbor da li da se operišem ili ne, a pošto sam želeo da živim bez straha, jer i sa lekovima može da mi se desi da dobijem napad, odlučio da želim da se podvrgnem operaciji kako bih ponovo živeo bez stalnog rizika – istakao je on, i dodao da će, prema savetu lekara, njegova terapija u naredne dve godine postepeno da se smanjuje, do potpunog ukidanja i života bez lekova.

Operacija je dugo trajala, bila je vrlo zahtevna logistički a i zato što podrazumeva kompleksnu interakciji medicinskih stručnjaka, kažu lekari Klinike za neurohirurgiju i neurologiju s Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije. Oni su Stefanu uklanili dobroćudni tumor na mozgu, koji je uzrokovao epilepsiju, a opraciju su izveli u nad pacijentom u budnom stanju, uz punu saradljivost pacijenta tokom operacije, a u cilju očuvanja moždanih funkcija.

Prof. dr Vladimir Baščarević, zamenik direktora Klinike za neurohirurgiju, UKCS, koji je zajedno sa timom stručnjaka izvršio neurohirurški zahvat kojim je Stefanu uklonjen tumor, istakao je da operacija jeste šansa za određeni broj pacijenata koji ispunjavaju uslove ovakvog zahvata.

– Reč je o elitnom operativnom postupku koji se prethodnih godina obavljao isključivo u najrazvijenijim zdravstvenim centrima i veoma smo ponosni na čitav tim koji je učestvovao u ovom postupku. Cilj operacije u budnom stanju je da se sačuva određeni deo mozga zadužen za funkcije kao što su govor ili motorika, a koji bi u slučaju operacije mogao trajno da se ošteti. Zato je tokom postupka potrebna stimulacija pacijenta i razgovor sa njim, kako bi smo pratili te centre – rekao je prof. Baščarević, i dodao da su s ovim operativnim zahvatom šanse za potpuno izlečenje epilepsije oko 80 odsto.

U Srbiji čak 70.000 ljudi živi s epilepsijom, od kojih preko dve trećine obolelih nema epileptične napade i tako se po kvalitetu života izjednačava s onima koji tu bolest nemaju. Značajan deo obolelih, nažalost, otporan je na dostupne terapije, zbog čega stručnjaci takvim pacijentima predlažu druge dostupne metode, među kojima je i operativni postupak uklanjanja žarišta bolesti na mozgu.

Povodom Ljubičastog dana kojim se širom sveta obeležava međunarodni dan podizanja svesti o epilepsiji, lekarski tim koji je učestvovao u operativnom lečenju govorio je o ovoj metodi, ali i o brojnim problemima s kojima se suočavaju oboleli, na konferenciji koju je organizovala Srpska liga za borbu protiv epilesije.

Predsednik Srpske lige za borbu protiv epilepsije doc. dr Aleksandar Ristić sa Klinike za neurologiju UKCS istakao je da je važno da se o epilepsiji govori budući da zbog i dalje izražene stigme u društvu veliki broj obolelih krije svoje stanje.

– Srpska liga za borbu protiv epilepsije je strukovno i neprofitabilno udruženje i jedno je od najstarijih ovakvih udruženja kod nas. Osnovano 1980. godine i od tada je kao nacionalni ogranak ravnopravan član krovne organizacije epileptologa – Međunarodne lige za borbu protiv epilepsije. Srpska liga okuplja medicinske profesionalce i angažovana je u realizaciji edukativnih i istraživačkih aktivnosti, a u cilju adekvatne zdravstvene, profesionalne i socijalne podrške obolelima. Kroz rad sa neurolozima nastojimo da pospešimo lečenje ove bolesti, ali i da kroz adekvatnu edukaciju u opštoj populaciji podignemo svest o potrebama obolelih – istakao je dr Ristić.

Govoreći o nedovoljno razvijenoj svesti i znanju o epilepsiji u opštoj populaciji, prof. dr Dragoslav Sokić, direktor Klinike za neurologiju UKCS i predsednik Skupštine Srpske lige za bobru protiv epilepsije, detaljno je ukazao na sve aspekte ove veoma česte neurološke bolesti sa posebnim osvrtom na različite vidove lečenja, dugoročnu prognozu bolesti, ali i na institucionalnu stigmu i predrasude sa kojima se oboleli susreću.