in

SELFI S KRAVOM RUŽICOM I KOZOM BELKOM Dušan se vratio u rodno selo, radi u polju i piše knjige, ali je i zvezda Fejsbuka

Dok se većina mladih trudi da svojim selfijima na društvenim mrežama pokaže gde su sve bili, kako su se proveli, šta su jeli i pili, dvadesetpetogodišnji Dušan Makević iz Pocerskog Metkovića odlučio je da svakog dana objavi po jednu sliku sa svojim domaćim životinjama.

Vezan za selo, po završetku srednje škole vratio se u rodno mesto u Pocerini, gde se bavi poljoprivredom. Uglavnom gaji stoku, mašta da proširi proizvodnju, a u slobodno vreme mladi poljoprivrednik piše. Za sobom ima dve objavljene knjige. Trenutno sprema i treću, a inspiracija mu, kako kaže, najčešće dolazi upravo na njivi.

Foto: Privatna arhiva

Da bi mladima pokazao kako izgleda njegov dan, dok se brine o životinjama, on se sa njima slika i objavljuje na društvenim mrežama. Tako je krava Ružica završila na Fejsbuku i dobila na desetine lajkova. Tu je stigla i koza Belka, a Dušanov selfi iz tora sa životinjama oduševio je mnoge širom Srbije. Ovim postupkom želeo je da pokaže svu lepotu sela, ali i da se ne stidi mesta odakle potiče.

– Ne stidim se ničega, volim životinje, i ovim se trudim da podstaknem druge da nije sramota živeti na selu. Ovde vidim budućnost, jer se ponosim onim što jesam – priča ovaj mladić.

Da bi mladima pokazao kako izgleda njegov dan, dok se brine o životinjama, on se sa njima slika i objavljuje na društvenim mrežamaFoto: Privatna arhiva

Da bi mladima pokazao kako izgleda njegov dan, dok se brine o životinjama, on se sa njima slika i objavljuje na društvenim mrežama

Ponosni su i drugi na njega, pa su njegovi selfiji na društvenim mrežama veoma zapaženi, a prijatelji ga bodre i hrabre da je na pravom putu.

– Svi su oduševljeni. Ja sam želeo da pokažem koliko su ove životinje lepe. Divno je slikati se sa jagnjetom, prasetom, teletom. To su predivne, mazne i pitome životinje. Jednostavno, ja u tome uživam – priča Dušan koji voli da pravi slike i na putovanjima, ali ovo za njega ima posebnu draž.

Foto: Privatna arhiva

Njegov dan počinje u šest sati. Polaže stoci, čisti štalu, a najveće zadovoljstvo mu je briga o tovljenicima. Zbog ljubavi prema selu, nije imao dilemu gde će graditi budućnost.

– Trenutno imam jedanaest tovljenika, a plan mi je da u maju proširim na pedeset. Da bih to ostvario, potrebno mi je mnogo više prostora i objekata. Sve što konzumiramo u ishrani – mleko, jaja, sir, meso – potiče upravo iz sela i zato mislim da je ono naša budućnost – ističe Dušan.

Makevići obrađuju devet hektara zemlje. Imaju krave, bikove, svinje i koze. O svemu se brinu tri generacije, a najstariji među njima, deda Čedomir, ponosan je što je njegov unuk ostao na selu. Dušana podržavaju i njegovi roditelji.

Iako je prava retkost da mladi ostaju na selu, ne protive se njegovoj ideji.

Foto: Privatna arhiva

Selo koje se nalazi nadomak Šapca ima perspektivu, a domaćinstvo, staro duže od jednog veka, ovom mladiću nudi sve što mu je potrebno.

– Porodici je drago kada mlađe generacije odluče da ostanu na selu jer svaki roditelj voli da je njegovo dete uz njega, a kada je to njegova samostalna odluka, onda je to još draže. Stvar je izbora i razmišljanja unapred. Tu si svoj na svome. Ustaneš kada želiš, ne zavisiš od nečijeg uticaja. Svaki dan imamo raspored. Ustajemo u pola šest, sledi doručak i zatim radi na njivi i sa stokom – priča Dušanova majka Tanja.

Foto: Privatna arhiva

Članovi ove porodice čuvaju krave, što je retkost u današnje vreme, jer je to sada prevashodno farmerskog tipa, ali će uskoro i oni morati da pređu na moderni način poslovanja. To je neophodno jer imaju jednog člana u poljoprivredi koji ima inovativne ideje.

– Drago mi je što je ostao na selu, to je prvenstveno njegova odluka bila. Naše domaćinstvo postoji 102 godine i srećan sam što mi sin pomaže u svim poslovima koje svakodnevno obavljamo – priča otac Dragan.

Foto: Privatna arhiva

Kada završi sve poslove na imanju, vraća se svojoj drugoj ljubavi, a to je pisanje. Do sada je objavio dve knjige, a u planu je i treća. Inspiracija mu je uvek ista.

– Uvek nađem vreme za to. Uglavnom razmišljam o tome dok sam na njivi, kako bi mi vreme brže prošlo – kaže on.

Svoje knjige nedavno je prodavao u humanitarne svrhe i često je inicijator sličnih akcija. I zbog toga je ovo bilo vredno da se ispriča, upravo zbog vremena u kojem živimo i zbog onog koje nam dolazi.