in

Predsednici demonstriraju jedinstvo, vek posle pripajanja Koruške Austriji

Prvo zajedničko učešće na obeležavanju godišnjice ovog događaja je iznedreno voljom za saradnjom u evropskom duhu, podvukla su dva predsednika u zajedničkoj objavi.

“Naše zajedničko učešće na svečanostima služi sećanju na istoriju koja spaja naše dve zemlje. Više vekova u Koruškoj žive ljudi kojima je slovenački i nemački maternji jezik zajednički. Na referendumu pre 100 godina je stanovništvo južne Koruške, tada većinski naseljeno Slovencima, odlučilo da ostane u okviru republike Austrije”, objasnili su Van der Belen i Pahor.

Istakli su da pozdravljaju i podržavaju sve napore za poboljšanje situacije slovenačke manjine u Austriji i s tim u vezi odgovarajuće namere austrijske vlade, te izrazili nadu da će planirane mere biti što pre primenjene.

“Danas se radujemo što u našoj zajedničkoj Evropi granice gube na značaju. Članstvo obe zemlje u EU nam je donelo slobode koje omogućavaju da naši građani mogu slobodno unutar Unije da biraju gde će da studiraju ili rade. Nestanak graničnih kontrola pristupanjem Šengenu ima za cilj da se granice u dnevnom životu što manje “osećaju””, naglasili su oni.

Zajedničko učešće na svečanosti okarakterisali su kao dokaz tesnih dobrosusedskih odnosa.

Dolazak Pahora u Klagenfurt na svečanost u subotu je ipak “škakljiv događaj”, jer referendum od pre 100 godina predstavlja i dalje istorijsku traumu u Sloveniji.

I u Koruškoj je njegovo učešće sporno, te je koruški opozicioni političar Gernot Darman, koji je član Slobodarske partije Austrije (FPO), još u junu zatražio da Pahor tada donese kao “poklon” domaćinima priznanje nemačke govorne zajednice u Sloveniji kao autohtonu manjinu.

U subotu se održava svečanost povodom 100. godišnjice referenduma na kojem su se 10. oktobra 1920. stanovnici južnog dela Koruške, koji je tada bio pod upravom tadašnje Jugoslavije, sa 59 odsto glasova izjasnili za priključenje Austriji.

Prema procenama, tada je oko 70 odsto stanovništva te regije bilo slovenačkog porekla.

Ishod referenduma su potom nemačko-nacionalne snage uzele kao povod da sprovedu brutalnu politiku asimilacije.

Na proslavama su predstavnici koruških Slovenaca bili uvek nepoželjni, a tek od 75. godišnjice, to jest od 1995., na svečanosti je prvi put održan i govor na slovenačkom.

Zbog pandemije korona virusa ovogodišnja proslava, iako jubilarna, biće manja nego što se planiralo.