in

Uspesi zemljoradničke zadruge “Plast” u Srpskoj Crnji

Obrađuje i oko 600 hektara sopstvenih i zakupljenih oranica za gajenje ratarskih kultura.

Od pre tri godine, kako navode u toj porodičnoj zadruzi, voćarska proizvodnja je postala deo njihovog uspešnog agrobiznisa.

Podigli su savremeni zasad kruške, dunje i rasadnik sadnica.

Proizvodnja ratarskih useva, razvoj kooperantskih odnosa sa poljoprivrednicima, okosnica je u radu porodične zadruge “Plast” u Srpskoj Crnji koja je odnedavno otpočela i voćarsku proizvodnju.

Savremeni zasad kruške podignut je na četiri, a dunje na 10 hektara. Prinosi su zadovoljavajući.

“Mi smo obrali krušku na 4 hektara imali smo zavidnu proizvodnju, kod dunje na 10 hektara očekujemo negde 130 do 150 tona,t o znači 10 do 15 tona po hektaru”, navodi Zoran Zečević, direktor Zadruge “Plast”.

“Dunja je perspektivna i isplativa voćna vrsta”, kaže profesor Mihajlo Nikolić.

“Već godinama dunja ima solidnu cenu na našem tržištu i pošto je ona u deficitu uglavnom se lako prodaje, njena cena ne pada ispod 30 centi po kilogramu, što je sasavim zadovoljavajuće imajući njen prinos po hektaru”, ističe prof. dr Mihajlo Nikolić, stručnjak za voćarstvo.

Profesor Nenad Magazin sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta kaže da proizvodnju dunje u Vojvodini treba više razvijati, jer postoje odgovarajući agropotencijali.

“Dunja ima perspektivu zato što je njena glavna namena u Srbiji proizvodnja rakije, voćne rakije imaju sve veći zamah, voćne rakije su jedinstveni proizvod koji se proizvodi u Srbiji”, kaže prof. dr Nenad Magazin, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Izvesno je da će se u ovom delu Banata širiti zasadi dunje zbog isplativosti i podsticajnih mera države namenjenih razvoju voćarstva.

Takav plan ima i porodica Zečević koja će kako saznajemo investirati takođe u izgradnju hladnjače većeg kapaciteta i destilerije promovišući sopstveni brend rakije od dunje.