in

Društvo sudija: Dosta dobrih rešenja za ZPP, ali i spornih

Za rešenja iz nacrta Društvo sudija kaže da se, u meri u kojoj je to moguće učiniti procesnim zakonom, njima odgovara na jedan od četiri glavna sistemska nedostatka sudskog sistema u Srbiji, a to su neravnomerno opterećenje sudija i sudova, koji negativno utiče na efikasnost sudskog sistema, jednak pristup građana pravdi i povećanje troškova postupka.

Drugačijim uređenjem mesne nadležnosti, kako je predloženo Nacrtom, sudovi se, čine dostupnijim građanima u sporovima protiv države, pokrajina, opština i njihovih organa, u sporovima koji proizlaze iz pravnog odnosa ogranaka privrednih društava, kao i u sporovima za zaštitu prava potrošača ili korisnika finansijskih usluga, ukazalo je ovo strukovno udruženje.

To znači da građani iz drugih mesta ubuduće neće biti prinuđeni da se obraćaju preopterećenim beogradskim sudovima, već će sudovi u njihovim mestima rešavati njihove sporove i to u mnogo kraćem vremenu.

Na taj način građani će brže dolaziti do presuda i više neće biti diskriminisani u

pristupu pravdi u odnosu na građane kojima su sudili manje opterećeni sudovi.

Društvo sudija ukazuje da sudije u tri osnovna suda u Beogradu (njih 235) čine 19% od ukupnog broja svih sudija osnovnih sudova u Srbiji (1.181), a zaduženo je sa 63% svih predmeta osnovnih sudova u Srbiji na kraju 2020. godine, tako da je sudija prosečno zadužen sa do 2.300 predmeta.

Društvo sudija je takođe primetilo da je radna grupa pažljivo razmatrala prispele predloge stručne javnosti i znatan broj i usvojila, čime se parnični postupak unapređuje, a odredbe zakona čine realno primenjivijim.

Ipak vidi i nekoliko spornih rešenja, koja se između ostalih, odnose na uslovljavanje podnošenja podnesaka istovremenim plaćanjem sudske, takse pod pretnjom nastupanja pretpostavke da je podnesak povučen, naknadu troškova stranci koja izgubi spor u određenim slučajevima.

Društvu sudija je sporno i sužavanje mogućnosti izjavljivanja revizije ukidanjem imovinskog cenzusa i onemogućavanjem revizije protiv odluka viših sudova kao

drugostepenih (o lišenju poslovne sposobnosti, produženju roditeljskog prava, naknadi za eksproprisanu nepokretnost), kao i rešenja iz pojedinih prelaznih i završnih odredaba zakona (o primeni novog ZPP u već započetim postupcima, prestanku punomoćja u započetim postupcima, prekratkim rokovima za E-pravosuđe).

Zbog toga od Ministarstva pravde, traži da organizuje novi krug javne rasprave na koju će da pozove akademsku zajednicu, advokate, pravobranilaštva, organizacije koje se bave ljudskim pravima, ostalu zainteresovanu javnost, a naročito sudove, da održe sastanke građanskih odeljenja i odrede se prema rešenjima iz nacrta zakona, i da svi oni dostave svoje predloge.

Nakon toga, predlaže da se omogući svima da učestvuju u javnoj raspravi i iznesu i obrazlože svoja mišljenja i predloge, a zatim, u skladu sa iznetim, da se koriguje nacrt zakona.