in

Istorija ne miruje, izazovi za Srbiju delom kao 1804. i 1835.

“Danas smo na centralnom Balkanu, urezani i upisani tamo gde smo uvek i bili upisani na svim atlasima i mapama sveta. Međutim, mi smo, kao retko koja stara, a i moderna evropska država, izuzev možda Poljske, ‘širili i smanjivali’ svoju državu”, kaže Pavlović.

Izazovi koji su pred Srbijom čekaju nas, kako kaže, i u bližoj i u daljoj budućnosti i oni su ogromni, a ne zavise samo od nas.

“Vidimo da istorija ne miruje i da nameće iznova nove i nove probleme”, naglašava on te dodaje da u tome važnu ulogu igra specifičan položaj Srbije na Balkanu.

I tada i sada smo, kaže, na prelazu od Istoka ka Zapadu i obrnuto, napominjući da u današnje doba, i pored prihvatanja skoro svih zapadnih tendencija i dostignuća, ipak nismo ušli u evropsku zajednicu, Uniju evropskih država.

Govoreći o Sretenju, Pavlović je ukazao na značaj obeležavanja praznika za kulturno-istorijski identitet Srba, koji je, kako kaže, inkorporirao dva nesumnjivo najznačajnija događaja u poslednjih više od dva veka.

“Prvi je dizanje bune protiv Turaka 1804. godine, koja je nakon čitave 74 godine kulminirala nezavisnošću Srbije. Drugi je 1835. godine, takođe 15. februara, kada je na ‘kneževoj livadi’ u Kragujevcu, knjaz Miloš podario ustav Knjažestva Srbije ili Sretenjski ustav. Zašto su ti datumi važni – zato što su u tom trenutku, bez obzira što je Srbija i dalje autonomna kneževina, u pitanju početak oslobođenja Srba od ropstva i početak ustavnosti Srbije, odnosno uređenja njene državne strukture”, ističe Pavlović.

On kaže da je, bez obzira što je Sretenjski ustav suspendovan posle samo šest nedelja, od tog trenutka do dan-danas Srbija ustavna država.

“Od tada se može tačno pratiti neprekinuti razvoj naše ustavnosti. Imali smo ukupno 13 ustava. Neki su bili demokratski, neki oktroisani tj. podareni, ali borba između onih koji se bore za ustavna prava i onih koji se bore za promenu ustava traje u Srbiji do dana današnjeg”, kaže Pavlović.

Kada je reč o strategiji državne i nacionalne politike i odgovoru na brojne izazove, Pavlović smatra da su potrebni oni koraci koji će Srbiju učiniti nadalje prilagodljivom međunarodnim okolnostima i, kako kaže, s tim u vezi, ukrštenim interesima.

Kaže da je neophodno da izgradimo državu po meri naroda i njegovih vitalnih interesa koja štiti celovitost zemlje, kao i duhovno jedinstvo srpskog naroda “ma gde živeo”.

“Ti koraci su: učestvovati aktivno u međunarodnom životu, državu pozicionirati na najbolji način prema najmoćnijim, najpre evropskim, a onda i drugim državama, velikim silama i, ono najvažnije, svetu predstavljati novo lice Srbije koje bi anuliralo razornu propagandu iz ’90-ih godina”, kaže Pavlović.

Podseća da je Srbija tada bila optužena za ratove i viđena kao glavni krivac za raspad bivše Jugoslavije, a potom surovo kažnjena na način da joj se uzima teritorija i dodaje da su takođe prioritetni zadaci čuvanje mira, snaženje ekonomije i podizanje životnog standarda stanovništva.

“Samo nas pobede na svim poljima čine značajnim i priznatim”, poručio je Pavlović, parafrazirajući reči kralja Milana Obrenovića, vladara za vreme čije vladavine je izdejstvovana nezavisnost Srbije 1878. godine:

“Spolja mudri, unutra čvrsti, to je politika Srbije”.