in

Najveći broj zdravstvenih ustanova nema internu finansijsku kontrolu

Pejović je naglasio da se važnost interne finansijske kontrole u zdravstvu ogleda u podatku da su 344 zdravstvene ustanove širom Srbije samo tokom 2018. godine imale tekuće rashode i izdatke u vrednosti od 238 milijardi dinara, što je činilo 11,5 odsto javnih rashoda cele države.

“Zdravstvene ustanove nisu preduzele adekvatne aktivnosti za uspostavljanje finansijskog upravljanja i kontrole, zbog čega su sredstva zdravstvenih ustanova izložena riziku od neekonomičnog, neefikasnog i nesvrsishodnog trošenja, kao i imovina od neadekvatnog upravljanja”, naglasila je vođa revizorskog tima Natalija Paušić.

Dodala je da su tokom 2018. i 2019. godine utvrđene nepravilnosti i greške u finansijskim izveštajima zdravstvenih ustanova ukupne vrednosti 11 milijardi dinara.

“Te nepravilnosti i greške bile bi manje da postoji efikasna i funkcionalna interna revizija”, ocenio je Pejović.

“U cilju ekonomičnijeg, efikasnijeg i efektivnijeg trošenja sredstava izdvojenih za pružanje usluga zdravstvene zaštite, potrebno je da zdravstvene ustanove uspostave efikasan sistem interne finansijske kontrole, uz edukaciju i podizanje svesti svih zaposlenih o odgovornosti za taj proces”, zaključila je Paušić.

Ne postoji strateško planiranje razvoja i održavanja Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema

Ne postoji strateško planiranje razvoja i održavanja Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS), iako je to i zakonska obaveza Vlade Srbije, i to je dovelo do nepravovremenog i nesveobuhvatnog razvoja i održavanja zdravstvenih informacionih sistema, jedan je od zaključaka danas predstavljenog izveštaja Državne revizorske institucije.

Veliki broj zdravstvenih ustanova uopšte nema strateško IT planiranje, a kod onih malobrojnih koji ga imaju pokazalo se da su te strategije ili planovi nepotpuni, jedan je od zaključaka tima Državne revizorske institucije (DRI), čiji je predsednik Duško Pejović upozorio da postoje značajni bezbednosni rizici u zdravstvenim informacionim sistemima.

“Samo jedna od 76 ustanova stvarno ima strateški dokument i operativni plan koji detaljno uređuje razvoj IT sistema”, istakao je državni revizor Dejan Stojiljković.

Jedna od posledica nedostatka strategije na republičkom, kao i na nivou zdravstvenih ustanova, je neredovna i nedovoljna zamena zastarelih računara, servera i operativnih sistema, zaključili su revizori, koji su izračunali da jedna ustanova sama može godišnje da nabavi 10 do 14 računara, dok u isto vreme poseduje par stotina kompjutera, čiji je uobičajeni životni vek oko pet godina.

“Ovim tempom nabavke računara, odnosno zamene starih, apsolutno je nemoguće obezbediti da ustanove u narednom periodu imaju ispravne i kvalitetne računare sa ažurnim i bezbednim operativnim sistemima”, upozorio je Stojiljković.

U izveštaju dostupnom na portalu DRI navodi se i da su tokom revizije predstavnici Ministarstva zdravlja istakli da je plan da se svi zdravstveni sistemi koje koriste ustanove virtuelizuju, što je potpuno drugačije rešenje u odnosu na sadašnje klijent-server rešenje.

“Tako se može desiti da neke ustanove nabave nove servere i da se za to potroše značajna sredstva, a na se nakon toga ispostavi da im oni neće biti potrebni”, upozorava DRI.

Kada je reč o proveri mogućnosti zdravstvenih institucija da rade u slučaju vanrednih okolnosti, revizori su utvrdili da većina njih nema usvojene planove i procedure, nemaju obezbeđenu rezervnu lokaciju i servere, a često ne poseduju ni kadrove, odnosno potrebno znanje za te poslove.