in

Proroković: Moramo koristiti štihove da očuvamo pozicije

Po pitanju podizanja nivoa odnosa Atina i Prištine, Proroković kaže da ta priča sa Grčkom ima svoju istorjiu, i traje od 2015. godine.

Prema njegovim rečima, Atina se pozivala na Briseliski sporazum, a sada će se pozivati na Vašingtonski sporazum.

“Izgleda da SAD i EU intenzivno rade da se broj priznavanja u narednom periodu povećava”, rekao je Proroković za Tanjug komentarišući usložnjavanje situacije po pitanju KiM i najave da bi Grčka mogla da prizna, a Španija da otvori kancelariju u Prištini.

Kad je reč o Španiji, Proroković navodi da je ta najava povučena, kao i da većina takvih informacija dolazi od albanskih analitičara, pa sve to treba uzeti sa velikom rezervom.

Proroković, međutim, dodaje da će, osim priznavanja, nakon isticanja moratorijuma u septembru 2021, predviđenog sporazumom iz Vašingotna, ipak dolaziti i do povlačenja priznanja.

Pozicija Prištine nakon otvaranja ambasade u Jerusalmu je, kako je ocenio, nešto lošija u arapskom svetu i muslimanskim zemljama, u čemu vidi razlog za optimizam i očekivanje da bude povlačenja priznanja nakon septembra 2021.

Prema njegovim rečima, postoje geopolitičke projekcije u pristupu prema Srbiji, a SAD i Nemačka nastoje da se na Balkanu uspostavi hijerarhija koja će se odražavati na status i ekonomske performanse Srbije.

“Srbija, po njihovoj zamisli, ne ti trebalo da odskoči od okruženja i zato se za njih javlja problem bilateralnih odnosa Beograda i Pekinga, i naša spoljnopolitička multivektorska strategija koja prevazilazi komparativnu prednost koju druge zemlje u okruženju nemaju. Ona se poslednjih godina odlično koristi i njhova nelagoda je da to može uticati i na nešto brži ekonomski razvoj Srbije u odnosu na druge zemlje regiona”, rekao je Proroković.

Zato će, kaže, raditi na pokušaju da našu spoljnopolitčku strategiju slome kako bi se pristup kineskim resursima uskratio i kako bi se dosadašnji nivo odnosa sa Rusijom doveo u pitanje.

Na pitane šta Srbija može da uradi kako bi se oduprla pritisku, sačuvala ekonomsku snagu i nastavila da bude faktor mira i stabilnosti u regionu, Proroković kaže da je na nama da tražimo rešenja i kreiramo sopstvene izlaze i što je duže moguće sačuvamo taj multivektorski pristup.

“Moramo čuvati multivektorsku politiku, jer ona daje rezultate. Tragedija bi bila da se toga odričemo, jer ona konačno donosi određene benefite”, rekao je Proroković.

Kako naglašava, važno je da Beograd insistira na međunarodnom pravu i svim dokumentima koja nam idu u prilog, ali ne tako što ćemo naglašavati gde su opasnosti u njima.

“Vidimo da se međunarodno pravo tumači kreativno, svako tumači na način koji mu odgovora određene odredbe i odluke i rečenice i nema nam druge nego da se i mi tako ponašamo. Ne treba da govorimo o opasnostima koje se kriju u aneksima Rezolucije SB UN 1244, iz Briselskog sporazuma. Naravno treba biti operezan, ali treba da insistiramo na štihovima u našim rukama kako bismo očuvali poziciju”, zaključio je Proroković.