in

Prvi revizori i proveravači bezbednosti saobraćaja

Na taj način su stručnjaci za bezbednost saobraćaja i projektovanje puteva, koji su prethodno prošli obuku i stručno se osposobili, stekli uslov da se bave poslovima revizora i proveravača bezbednosti saobraćaja na putu.

Aktivna primena usluga revizora i proveravača će, prema procenama, smanjiti broj poginulih na našim putevima za najmanje 100 ljudi godišnje, čime se procenjuju uštede od najmanje 100 miliona evra godišnje.

Ispiti su organizovani u ponedeljak i utorak, saopštila je agencija.

Stručno osposobljavanje sprovela su dva pravna lica koja je ovlastila Agencija za bezbednost saobraćaja: AMSS – Centar za motorna vozila d.o.o. i Saobraćajni fakultet u Beogradu.

Imajući u vidu koliko je put važan za bezbednost saobraćaja i da je prepoznat kao uticajni faktor nastanka svake treće saobraćajne nezgode, lako se može zaključiti koliko su velika očekivanja od procedura revizija i provera bezbednosti puta na polju unapređenja bezbednosti saobraćaja u Srbiji, kažu u ABS.

Dobijanjem prvih revizora i proveravača bezbednosti saobraćaja u Srbiji i njihovim uključivanjem u proces unapređenje bezbednosti saobraćaja, bezbednost puteva u Srbiji bi trebalo da se približi nivou najrazvijenijih zemalja sveta.

Zadatak revizora i proveravača ja da ”stave naočare sa dioptrijom bezbednosti saobraćaja” i da na put posmatraju isključivo na taj način, to jest u kojoj meri i kako utiče na bezbednost saobraćaja, i to u svim fazama životnog ciklusa puta, od planiranja trase puta, projektovanja puta, izgradnje puta i kasnije tokom eksploatacije.

Njihov zadatak je da uoče sve nedostatke i probleme na putu i njegovom okruženju i ukažu na mere za unapređenje bezbednosti puta za svakog od korisnika puta (posmatrajući uslove na putu iz ugla vozača, iz ugla putnika, pešaka, biciklista, motociklista i slično).

Revizori i proveravači će na put i okruženje posmatrati tako da put ne sme uzrokovati nastanak saobraćajnih nezgoda, ali i na način da putevi ”opraštaju greške vozača”.

Drugim rečima, ukoliko se nezgoda ipak dogodi, da njene posledice budu što manje. Revizori će proveravati bezbednost puta dok je još na papiru, to jest u fazama planiranja i projektovanja puteva, a proveravači će proveravati bezbednost postojećih – izgrađenih puteva.

Licenciranjem revizora i proveravača stvorili su se uslovi i za formiranje stručnih timova za identifikaciju i rangiranje opasnih deonica, tzv. ”crnih tačaka” na putevima u Srbiji, kao i za sprovođenje specifičnih analiza da li je i na koji način put uticao na nastanak saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima.

Poslednjih godina su se u Srbiji provere i revizije bezbednosti saobraćaja na putevima sprovodile sporadično, jer su upravljači puta bili prinuđeni da za te potrebe angažuju strance ili stručnjake sa stranim licencama, što je umnogome otežavalo i usporavalo uvođenje ovih alata za unapređenje bezbednosti puteva u praksu.

Prema Zakonu o putevima, upravljač puta je u obavezi da za sve projekte puteva, kao i za sve postojeće puteve periodično ili ciljano, ukoliko se uoči potreba za saniranjem neke deonice postojećeg puta, angažuje stručni tim, nezavisan od upravljača puta i projektanta, čija će najmanje dva člana biti licencirani revizori ili proveravači, jedan saobraćajne i jedan građevinske struke.

Od danas će to biti u prilici i sa srpskim revizorima i proveravačima, kojih će biti dovoljno za sve nove projekte puteva i za celokupnu putnu mrežu Srbije, kako državnih, tako i lokalnih puteva, navedeno je u saopštenju.