in

Veruje se da se 3 puta treba umiti crkvenom vodicom

Car Konstantin i carica Jelena, Foto: Vikipedija

Danas vernici proslavljaju Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu, a za ovaj praznik vezani su i običaji koji se poštuju vekovima.

Za ovaj praznik se vezuje versko-istorijska priča, ali i običaji.

Odluke cara Konstantina sudbonosno su uticale na istoriju sveta – on je priznao hrišćanstvo, što je presudno doprinelo da postane vodeća monoteistička religija i osnovao je Konstantinopolj, grad ravan Rimu, čime je osigurao da Rimsko carstvo opstane dugo posle pada Rima i zapadnih provincija u 5. veku.

Rimski car Konstantin Veliki rođen je u 27. februara 272. godine u Naisu, današnjem Nišu u Srbiji.

Konstantinovi roditelji bili su car Konstancije Flor i carica Jelena. Flor je imao još dece od druge žene, a sa Jelenom samo Konstantina.

Kada je Konstantin preuzeo vlast, imao je tri velike borbe pred sobom – protiv rimskog tiranina Maksencija, protiv Skita na Dunavu i protiv Vizantinaca.

Pred borbu sa Maksencijem, kada je Konstantin brinuo i sumnjao u svoj uspeh, javio mu se sjajan krst na nebu, okićen zvezdama, a na krstu je pisalo: “Ovim pobeđuj”.

Zadivljeni Konstantin naredio je da se iskuje veliki krst, sličan onom koji mu se javio, i da se taj krst nosi ispred vojskom.

Car Konstantin je uz pomoć sile krsta pobedio brojno nadmoćnijeg neprijatelja, a Maksencije se udavio u Tibru.

Potom je Konstantin 313. godine izdao znameniti Edikt u Milanu, kojim je ukinuo progon hrišćana.

Posle pobede nad Vizantincima, Konstantin je sagradio prestoni grad na Bosforu, koji se od tada naziva Konstantinopolj (današnji Istanbul).

Car se, međutim, ubrzo teško razboleo, a lekari i žreci (vračevi) su mu savetovali da se leči kupanjem u krvi zaklane dece, ali je Konstantin to odbio.

Tada su mu se javili apostoli Petar i Pavle i rekli mu da potraži episkopa Silvestra koji će ga izlečiti od teške bolesti.

Episkop ga je poučio hrišćanskoj veri i krstio ga i bolest je napustila Konstantinovo telo.

Kada je crkvu pogodio razdor zbog jeretika Arija, Konstantin je 325. godine u Nikeji sazvao Prvi vaseljenski sabor. Na tom saboru je osuđena jeres i utvrđeno pravoslavlje.

Sveta Jelena je bila revnosna hrišćanka, a u Jerusalimu je pronašla časni krst gospodnji i sazidala na Golgoti crkvu vaskrsenja i mnoge crkve po svetoj zemlji.

VEROVANJA I OBIČAJI

Na današnji dan, veruje se, treba otići u crkvu i zapaliti sveću za mučenike koji su svoj život dali u odbrani hrišćanstva. Običaj kaže da se tri puta umijete svetom crkvenom vodicom, i da ćete tako očistiti tako telo i izlečiti se od bolesti.

Za današnji praznik vezuje se i molitiva:

“Kresta tvojego obraz na nebesi vidjev, i jakože Pavel zvanije ne ot čelovjek prijem, vo carjeh apostol tvoj Gospodi, carstvujuščij grad v rucje tvojej položi: jegoće spasaj vsegda v mirje, molitvami Bogorodice, jedine čelovjekoljubče. Amin!”

Bonus video:

KON UOČI OBELEŽAVANJA KRSNE SLAVE: Slaviti Svetog Nikolu sada je vrlo važno! (KURIR TELEVIZIJA)

01:42

KON UOČI OBELEŽAVANJA KRSNE SLAVE: Slaviti Svetog Nikolu sada je vrlo važno! (KURIR TELEVIZIJA)

(Espreso / Blic žena)