in

Kako brže do cirkularne ekonomije u Srbiji?

U “ex ante” analizi autora Dušana Vasiljevića i Dragane Petrović, koju je objavilo Ministarstvo zaštite životne sredine, uz Obaveštenje o početku izrade Programa za cirkularnu ekonomiju, navodi se i da je zagađenje životne sredine prouzrokovano neodgovarajućim  tehnološkim rešenjima ali često i nemarom.

“Korišćenje novih tehnologija je tek u povoju i teško se sprovodi zbog malih ili svakako ograničenih kapaciteta privrede da iznese teret promene. Istovremeno, postoji interes za unapređenje poslovanja i otvorenost za promene”, navode se u analizi nastaloj posle sprovedenog istraživanja.

Kako se navodi, postoji niz teškoća za punu primenu koncepta cirkularne ekonomije uprkos jasno izraženom interesu industrija i šire javnosti za uspostavljanjem takvog modela organizacije privrede.

Ističe se da postoje i rezervisanost i otpor zbog nesagledavanja čitavog koncepta i prednosti taj model donosi kao i obaveza koje se moraju ispuniti.

Konstatuje se da je nerazumevanje najčešće posledica nedovoljne informisanosti.

Kako se ističe za kvalitativan iskorak u cirkularnoj ekonomiji neophodno je postaviti sistemsko rešenje koje ima pravni okvir, institucionalnu podršku, mehanizme primene, kontrole i praćenja.

“Moraju se obezbediti načini da privreda, koja nosi teret promena ima načina da unapredi svoje poslovanje u skladu sa zahtevima ali i sa sopstvenim interesima”, konstatuje se u nalazu.

Navodi se i da su zbog nedoslednosti i neusklađenosti nacionalnih propisa sa odgovarajućom regulativom EU, bez sistemskih podsticajnih mera ili odgovarajućeg instucionalnog rešenja, privredne inicijative često rezultat pojedinačnih – ad-hoc napora.

Autori ukazuju da model cirkularne ekonomije može biti velika šansa za celokupnu privredu a posebno za sektor mikro, malih i srednjih preduzeća.

Nalazi analize ukazuju da treba urediti oblast, unapredititi institucionalni i pravni sistem, uskladiti zakonodavstvo, kreirati mehanizam koordinacije i vođenja procesa i poboljšati okruženje za rast privrede uz efikasne mehanizme podrške.

“Potrebno je uložiti napor da se intenzivnim informisanjem i podrškom obrazovanju, dodatnim edukacijama i razmenom znanja i iskustava postigne društveni konsenzus za promene koje, nesporno i očigledno vode boljitku”, zaključuju autori.

Kao ključne predloge navode punu harmonizaciju pravnog okvira sa EU zakonodavstvom uz podešavanja prema nacionalnim specifičnim uslovima, osnivanje posebnu vladinu agenciju za cirkularnu ekonomiju odnosno dodavanje tih nadležnosti Agencija za zaštitu životne sredine.

Predlaže se i uspostavljanje nezavisne finansijske instituciju koja bi podržavala programe izgradnje i jačanje institucija kao i kreiranje povoljnog poslovnog okruženja, i na komercijalnoj osnovi pružala podršku privredi u ostvarenju specifičnih ciljeva kroz kreditne linije ili učešća u finasiranju udela u projektu. Kao mere navedeni su i obezbeđenje tesnu institucionalne koordinacije sa privredom, i omogućavanje podsticaje u fiskalnoj sferi umesto u direktnim subvencijama.

Uz kreiranje nacionalne medijske kampanje za cirkularnu ekonomiju, predlaže se i uspostavljanje sistem plaćanja za odlaganje otpada, te određivanje obaveznih udela recikliranih materijala u finalnom proizvodu.

Kao mere navode se i definisanje minimalnog učešća zelenih javnih nabavki u postupcima javnih nabavki, kao i proširenje podsticaje i za zelene nabavke u komercijalnom sektoru.