in

Nedimović: Rešeni problemi svinjara, slede bolji dani na tržištu mesa

“Tržišta na koja mi plasiramo su nam ponovo otvorena, jer nisu više zapljusnuta jeftinim mesom iz Nemačke i Holandije, tako da možemo da im ponovo pristupimo, a i uvek je u junu bolja situacija nego neposredno posle uskršnjih praznika”, rekao je Nedimović u intervjuu za Tanjug.

On je precizirao da se radi o tržištima Bosne i Hercvegovine, Makedonije i Crne Gore koja su tri-četiri meseca bila praplavljena velikim količinama vrlo jeftinog mesa iz EU.

Nedimović je rekao ako se nada da su problemi koje su imali naši uzgajivači svinja prevaziđeni i dodao kako je veoma važno što je dogovorena izrada nacionalne strategije razvoja svinjarstva.

“Godine iza nas su bile prilično dobre za svinjarstvo kada je moglo da se zaradi 25 do 30 evra po tovljeniku, što je sasvim pristojna zarada. Međutim, sada je hrana poskupela i to je situacija koja će trajati ko zna koliko, i mi moramo imati sasvim nov pristup tome kako bismo mogli savladati izazove i sačuvati svinjarstvo”, rekao je ministar poljoprivrede.

Nedimović je izjavio da Srbija zbog afričke kuge svinja koje ima u susednim zemljama ne može da izvozi svinjsko meso u Kinu, uprkos sporazumu koji je s tom državom postignut.

“Čekamo od kineske carine da odobri reonizaciju, odnosno da puste da iz onih delova Srbije gde nema afričke kuge možemo da izvezemo svinje. Kina do sada to nije nikome dozvolila, ali je sve više informacija da bi moglo nekoliko država da se nađe u tom procesu, pa očekujem prostor i za nas”, rekao je ministar Nedimović.

Dodao je da su nam Rusija i EU to već odobrile i da očekuje da ni sa Kinom neće biti problema.

Nedimović je naglasio da meso zaraženo afričkom kugom svinja ne ugrožava zdravlje stanovništva, ali može da posluži kao sredstvo ekonomskog pritiska.

“To je još jedan dodatni pritisak na svinjarstvo, i ukoliko ne budemo poštovali mere preventive može da se desi da dođe do devastacije tog fonda. Ja se nadam da u Mačvi i Vojvodini gde su nam najveći resursi za proizvodnju nećemo imati afrčku kugu svinja. Na istoku nam se ona pojavila zbog ogromnih žarišta u Bugraskoj i Rumuniji i divljih svinja koje prenose bolest”, objasnio je Nedimović.

Ministar je primetio da na granici sa Mađarskom nema tog problema, zbog ograde koju je ona podigla da bi sprečila ulazak migranata.

On je rekao da izvoz goveđeg mesa dobro stoji zbog otvaranja čitavog Bliskog istoka za našu govedinu, ali je dodao da je plasman svinjskog mesa na nova azijska tržišta dosta teži.

“Manji je broj stanovništva koji se hrani svinjskim mesom i ograničneni ste na određene delove sveta gde to možete da prodate. Daleki istok je ta destinacija. Tu sad ima nekoliko problema, morate dobiti njihove serfitkate o zdravstvenoj ispravnosti. Da je neko rekao pre deset godina da će Srbija da konkuriše za dobijanje sertfikata za izvoz svinjskog mesa u Vijetnam verovatno bi se svi smajali, ali to je tržište od 80 miliona stanovnika koje dobro plaća i koje želi svinjsko meso”, rekao je ministar poljoprivrede.

svinje, svinja, prasici, stocarstvo

Dodao je da se uz Vijetnam radi i na omogućavanju izvoza svinjetine u Hong Kong, Tajland, pa i u Indoneziju, iako je većinski muslimanska zemlja.

“Jedan deo njihovog stanovništva, i to veći deo ne konzumira to meso, ali sasvim dovoljan deo postoji, veličine deset Srbija koji ga konzumira. Moramo se boriti, veliki su logistički troškovi i izazovi, imate i konkurenciju SAD-a i drugih zemalja koje imaju sporazume o slobodnoj trgovini bez carina. To nisu bila naša tržišta, prvi put nastupamo tamo i pregovaramo i sa mađarskom vladom da probamo zajedno da se izborimo”, otkriva ministar Nedimović.

On je rekao kako ministarstvo sa američkom Međunarodnom razvojnom finansijskom korporacijom (DFC) u poslednje dve godine ima dobru saradnju, a radi se o garancijskom fondu prema poslovnim bankama za pokrivanje koletarala poljoprivrednika koji žele da dobiju kredite za opremu, mehanizaicju ili prerađivačke kapacitete.

Nedimović je precizirao da se najava o subvencionisanju nabavke 750 novih traktora odnosi na program koji je razvijen sa Svetskom bankom.

“Očekujem da će biti bar toliko traktora za voćare, povrtare i stočare. Za voćare i povratare se konkurs završava 4. juna, a za stočare kreće zadnje nedelje juna. Svi imaju mogućnost da konkurišu, dovoljno da imaju registrovano poljoprvredno gazdinstvo i da imaju volju da rade”, rekao je ministar poljoprivrede.

Nedimović je podsetio da proizvođči obezbeđuju 10 odsto učešća, država daje 50 procenata sredstava koja mogu da posluže kao obezbeđenje za bankarski kredit za preostalih 40 procenata sredstava.

“Nadam se da će to biti dobro, i do sada već imamo 1.000 zahteva u sektoru voća i povrća, a imamo još dva dana konkursa. Pošto kod nas sve ide u poslednjem trenutku ne bi me iznenadilo da bude dvostruko više prijava”, ocenio je Nedimović.

voce, vocari

Na primedbe predsednika skupštinskog Odbora za poljoprivredu Marjana Rističevića da ima dosta primera da korisnici podsticajnih sredstava za mlade poljoprivrednike zloupotrebljavaju taj novac, Nedimović odgovara da su kontrole u toku.

“Dok nije bilo ove mere svi su pričali zašto nema mere za mlade poljoprivrednike, sada kada ima onda će kao i u svakom poslu biti pokušaja zlouopotrebe. Mi radimo sada sistemske kontrole svih mladih poljoprivrednih proizvođača koji su dobili startap sredstva i nemojte imati nikakvu dilemu, mi imamo njihova sredstva obezbeđenja, imamo alate kako to da razrešimo i trenutno smo u kontroli sredstava iz 2017. godine”, rekao je Nedimović.

Ministar je podsetio da je poljoprivreda od 2018. godine imala stalan rast doprinosa srpskom BDP-u, uz očekivanje da se taj trend nastavi i tokom 2021. godine.

“Prošle godine kada je bila korona, poljoprivreda je narasla pet odsto. To je bio ozbiljan doprinos da BDP padne samo 0,9 odsto 2020. godine.

Očekujem, ako uspemo da zadržimo rezultate iz 2020. da će to biti dobro za srpsku poljoprivredu i svi su pokazetlji da ćemo biti u plusu. Sad, da li će to biti oko jedan odsto, plus, minus, ali u plusu ćemo biti sigurno”, zaključio je Nedimović.

Pristupanje Srbije EU znači ogromna sredstva za poljoprivredu

U trenutku kada budemo valorizovali sve što radimo u procesu pristupanja EU i dobijemo podršku iz Unije, kroz poljoprivredu će najviše da se vidi koliko je EU za običnog čoveka važna, izjavio je danas ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović.

On je, učestvujući na sednici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, napomenuo da se polovina propisa koji moraju da budu usvojeni u procesu pristupanju u poglavljima 11, 12 i 13 odnosi na poljoprivredu.

“U procesu pristupanja EU poljoprivreda je sektor koji je najugroženiji i najosteljiviji, mislim na proizvođače, ali su koristi neverovatne. Procene kažu da bismo dobili tri do četiri sadašnja budžeta u procesu pristupanja”, rekao je Nedimović.

Dodao je da su oba merila iz poglavlja 11 ispunjena o čemu je zvanično obaveštene Evropska komisija i sada se očkuje njen odgovor.

“Mislim da je u okviru toga najvažnija stvar IPARD program. Ne mogu da se pohvalim da nam je relaizacija maestralna ali ćemo ovih dana raspisati poziv za skoro 60 miliona kroz meru 1, a akreditovali smo još mere ruralni turizam i tehničku pomoć”, rekao je Nedimović.

Napomenuo je da je problem to što Ministarstvo zbog pandemije nema dovoljno ljudi koji bi se bavili terenskim kontrolama uslova za realizaciju IPARD-a.

Nedimović je istakao da je poglavlje 12 koje se odnosi na bezbednost hrane najteže za realizaciju.

“Mi ćemo dati sve od sebe da nakon usvajanja Zakona o regulisanju trežišta poljoprivrednih proizvoda otkočimo proces u delu koji se odnosi na klasičnu svinjsku kugu što smo sve uradili na ukidanju vakcinacije i podneli zahtev Di džej Santeu u decembru 2019. da nam to valorizuje, oni su anasm se najavili u januaru 2020. da će doći u kontrolu i čekamo dve godine na to”, napomenuo je Nedimović.

Afrička kuga svinja nam toliko preti da može sve da sruši za pet minuta, rekao je Nedimović, napomenjući da je potrebna pomoć EU kako bi se to sprečilo, jer ta bolest u Srbiju dolazi izi Rumunije i Bugarske.

“Sve što naj je Vlada u 2021. stavila u zadatak ćemo se potruditi da ispunimo”, rekao je Nedimović.

Govoreći o startap projektima za mlade u oblasti poljoprivede, Nedimović je kazao da je država za te svrhe najpre angažovala sredstva iz republičkog budžeta kako bi, kaže, najpre mlade na lokalnom nivou obučili za kasnije korišćenje IPARD programa.

Ističe da je negde oko 4.700 mladih dobilo sredstva za startap projekte.

“Mi nemamo tolike kapacitete kao Slovenija koja za startap daje 40.000 evra, mi smo išli sa podrškom koja je podrzumevala podršku od 75 odsto bespovratnih sredstava, dok oni preostalih 25 odsto treba da realizuju sami u narednih godinu dana”, rekao je Nedimović.

Navodi da je u toku sprovođenje kontrole za sredstava koja su data 2017. godine.

Na pitanje premijerke Ane Brnabić, koja je učestvovala u dijalogu Nacionalnog konventa, šta je urađeno po pitanju paljenja strnjike, koja je ranijih godina identifikovana kao jedan od razloga aeorozagađenja, Nedimović je naveo da je taj problem dosta manji korišćenjem IT tehnologija u oblasti poljoprivrede.

Ministar je kazao da je 2017. godine na njivama u Srbiji bilo veliko paljenje strnjike, a naročito u južnom Banatu i Sremu.

Istakao je da je onda Ministarstvo u saradnji sa Biosens Institutom sprovelo projekat koji je podrazumevao snimanje i identifikovanje njiva koje pale strnjiku, a samo upozorenje, kaže Nedimović, smanjilo je taj problem.

“Nismo hteli da kažnjavamo, prvo smo hteli da snimamo i detektujemo požar na svakoj tački. Nakon prve sezone projekta obavesili smo poljoprivrednike da znamo da su palili strnjiku”, rekao je Nedimović i dodao da se taj projekat i dalje sprovodi, a da se o restrektivnijim merama razmišlja.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović istakla je da novac iz IPARD-a nije dovoljano iskorišćen i dodala da taj problem mora da se prevaziđe motivisanjem građana da ulažu u ruralni turizam i poljoprivredu.