in

Inflacija u evrozoni na četvorogodišnjem minimumu

BRISEL/FRANKFURT –

Inflacija u evrozoni pala je u septembru još dublje, povećavajucći pritisak na Evropsku centralnu banku da poveća podsticaje, jer će aktuelna recesija još godinama držati rast cena ispod ciljanog nivoa.

Međugodišnja inflacija u 19 zemalja koje dele evro iznosila je u septembru minus 0,3 posto u odnosu na minus 0,2 procenta prethodnog meseca, što je njen najniži nivo u poslednjih više od četiri godine, objavo je danas statistički zavod EU, Evrostat.

Kreatore politike Evropske centralne banke, kako pre nosi Rojters, još više zabrinjava podatak da je bazna inflacija, koja isključuje volatilne cene hrane i energije, pala na 0,4 odsto sa ranijeg višeg nivoa od 0,6 procenata, što je daleko od ciljane stope

ECB
-a od približno 2,0 posto.

Rast potrošačkih cena u uslužnom sektoru je dodatno usporio, a pale su i cene uvezene industrijske robe.

Iako je

ECB
ove godine krenula sa ogromnim programom podsticaja za borbu protiv pandemije koja je izazvala jak ekonomski šok, rastuća nezaposlenost, sve veća štednja stanovništva u pogledu potrošnje, sveprisutna ograničenja putovanja i sunovrat poslovnih investicija pokazali su se kao izuzetna kočnica povećanju cena, navodi Rojters.

Ekonomisti kažu da će drugi talas korona virusa verovatno uticati na pogoršanje potrošačkog poverenja što će vršiti dodatni pritisak na cene.

Član odbora

ECB
-a Fabio Paneta se otvoreno izjasnio za preduzimanje preventivnih mera, tvrdeći da će ceh pojačanog delovanja centralne banke evrozone biti manji nego cena njenog nečinjenja.

Njegove tvrdnje dodatno potkrepljuje pokazatelj još uže bazne inflacije, iz koje su izuzete cene alkohola i duvana, a koja je pala na 0,2 odsto sa nivoa od 0,4 procenta, dodaje britanska agencija.

Ipak, po oceni Rojtersa, neki nov potez

ECB
-a u tom smislu je malo verovatan u oktobru, ali se ne isključuje mogućnost da bi u decembru mogla da poveća svoj pandemijski program hitne kupovine obveznica vredan 1,35 biliona evra.