in

Izveštaj o napretku Srbije: ”Izbalansirano” između postignutog i napretka

Evropska komisija konstatuje da je Vlada Srbije ”održala evropske integracije kao svoj strateški cilj”, a pozitivne ocene dala je po svim ekonomskim kriterijumima.

Iako se ocenjuje da ”neke od izjava visokih zvaničnika na početku pandemije

COVID
19 nisu bile u skladu sa strateškim opredeljenjem zemlje”, Komisija zaključuje da iz Srbije stižu ”najnoviji pozitivniji signali ka EU”.

Srpske vlasti se pozivaju da daju veći naglasak na objektivnu komunikaciju o EU kao “glavnom političkom i ekonomskom partneru”.

Kad je reč o političkim kriterijumima, Evropska komisija ocenjuje da je Srbija postigla određeni nivo pripreme kada je u pitanju pravosudni sistem i borba protiv korupcije i kriminala, ali i da je u tim oblastima u poslednjih godinu dana postignut ”ograničeni napredak”.

Konstatuje se da je usvojena Medijska strategija, ali i da njena primena” još nije počela” i da nema napretka kada je u pitanju popravljanje atmosfere u oblasti slobode izražavanja.

”Slučajevi zastrašivanja, pretnji i nasilja nad novinarima su i dalje razlog za zabrinutost”, navodi se u izveštaju Komisije.

Komisija konstatuje da je Srbija ”umereno pripremljena” u oblasti javne uprave, ali da napretka nema kada je reč o smanjenju velikog broja visokih vršilaca dužnosti.

Vlasti u Srbiji se pozivaju i da otklone ”dugotrajne izborne nedostatke” kroz transparentan i inkluzivan dijalog sa političkim strankama i drugim relevantnim zainteresovanim stranama uoči sledećih izbora.

Konsatuje se da su na prethodnim parlamentarnim i lokalnim izborima ”poštovane osnovne slobode” , ali da je izbor biračima bio ograničen zbog ”velike prednosti vladajuće stranke i promocije njene politike u većini glavnih medijia”.

novinari,, mediji

Srbija je od Evropske komisije opet dobila pozitivne ocene kada su u pitanju ekonomski kriterijumi.

Utvrđen je umereni napredak i dobar nivo pripreme u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije u zemlji.

”Pritisak na cene i dalje je bio prigušen, a inflaciona očekivanja obuzdana. Smanjivanjem budžetskog deficita i održavanjem obazrivog fiskalnog stava, Srbija je značajno poboljšana održivost duga. Učinak na tržištu rada je poboljšan, sa najnižim stope nezaposlenosti u poslednjoj deceniji, međutim, tome je doprinela i velika emigracija”, navodi se u tekstu izvešataja.

Srbija je postigla i određeni napredak i umereno je spremna da se izbori sa pritiskom konkurencije i tržišne snage unutar EU.

”Struktura privrede se dalje poboljšavala i ekonomska integracija sa EU i dalje je visoka”, ocenjuje Komisija. Dodaje se da se investicije i dalje povećavaju ali da obrazovanje i obuka ne ispunjavaju u potpunosti potrebe tržišta rada.

Po pitanju regionalne saradnje, Srbija je, prema oceni Komisije, u celini ostala posvećena bilateralnim odnosima sa drugim zemljama iz susedstva.

Ključne EU investicije za Srbiju; Evropska komisija usvaja paket proširenja u 13 časova

Kao pozitivno, ocenjuje se i nastavak pregovora sa Prištinom.

”Srbija treba da uloži dalje značajne napore i doprineti postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Takav sporazum je hitan i presudan kako bi Kosovo i Srbija mogle da napreduju u postizanju svojih ciljeva na putu ka EU”, navodi se u izvešatju.

Što se tiče sposobnosti da preuzme obaveze članstva, Srbija je pojačala rad da uskladi zakonodavstvo sa pravnom tekovinom EU u poglavljima o ekonomskom i unutrašnjem tržištu.

Konstatuje se da je zemlja ”nastavila da razvija intenzivne odnose i strateška partnerstva sa nizom zemalja zemlje širom sveta, ukljucujuci Rusiju, Kinu i SAD” i naglašava da je Srbija uskladila 60 odsto stavova sa zajednickom Spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Posebne pohvale Srbija je dobila kada je reč o upravljanju migracionim tokovima, uz ocenu da aktivno, konstruktivno i efikasno sarađuje sa EU i susedima u regionu u oblasti upravljanja granicama.

Od devet milijardi evra bespovratnih sredstva koja će evropskim Ekonomsko investicionim planom biti izdvojena za Zapadni Balkan, šest milijardi je planirano za ključne infrastrukturne projekte u oblasti transporta, energetike, digitalnog povezivanja, poljoprivrede, zdravstva, obrazovanja.

Od preostale tri milijarde oko 1,5 milijarda je namenjena privatnom sektoru, dok bi oko 1,5 milijardi bilo za reforme institucija i usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom u ključnim oblastima, saznaje Tanjug u Briselu.

evropska, unija, evropa, brisel, eu, komisija, parlament

EK usvaja paket proširenja u 13 časova

Evropska komisija usvojiće Paket proširenja, koji uključuje izveštaj o napretku Srbije za 2020. godinu, kao i Ekonomsko investicioni plan za Zapadni Balkan na sastanku komesara koji počinje u 13 časova, saznaje Tanjug u Briselu.

Portparol Komisije Erik Mamer za Tanjug je potvrdio da će se sastanak komesara održati ”kako je planirano”, bez obzira na samoizolaciju predsednice EK Ursule fon der Lajen zbog poštovanja mera protiv COVID19.

Izveštaj o Srbiji i Ekonomsko investicioni plan biće zvanično objavljeni nakon 15 časova, kada je planirano obraćanje komesara za proširenje Olivera Varhejija u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta.

Projekti su podeljeni na “ključne inicijative” koje se odnose na transportno povezivanje istoka sa zapadom, severa sa jugom, povezivanje obalskog regiona, prelazak sa uglja na održžive izvore energije, otpad i upravljanje otpadnim vodama, digitalna infrastruktura i konkurentnost privatnog sektora.

Kada je Srbija u pitanju, ključni transportni projekat je Autoput Mira Niš-Priština gde EU izdvaja polovinu neophodnih sredstava za obe strane.

Predviđene su i investicije u železničke pruge Beograd-Podgorica i Beograd – Priština.

Kada je reč o energetici, Evropska komisija planira investicije o prelazak sa uglja na obnovljive izvore ili gas, što je u skladu sa evropskim Zelenim planom klimatske neutralnosti do 2030. godine.

EU će insvestirati u gasni interkonektor između Srbije i Sevrene Makedonije, kao i projekat transbalkanskog koridora za prenos električne energije u Srbiji koji je deo interkonektora Srbija, CG i BiH.

Od Srbije se očekuje da dostavi projekte koji se odnose na obnovljive izvore energije (sunce, voda, vetar), a planirane su investicije u upravljanje otpadnim vodama i regionalne sisteme za njihovu preradu.

Poseban deo evropskih investicija odnosi se na izgradnju digitalne infrastrukture širokopojasnog interneta to je u skladu sa evropskom Digitalnom agendom.

Ekonomsko investcioni plan predviđa i grancije za podsticaj privatnog sektora preko Evropskog fonda za održivi razvoj, kao i uspostavljanje Garantnog fonda za Zapadni Balkan, koje bi, kako ocenjuju u Briselu, mogle dodatno da privuku 20 milijardi evra za investicije.

Ekonomsko investicioni plan predviđa i približavanje Zapadnog Balkana Jedinstvenom tržištu EU kroz jačanje i integraciju regionalnog tržržišta i uspostavljanja slobodnog protoka lljudi, robe, kapitala i pružžanja usluga.

Evropska komisija će sutra popodne na sastanku komesara usvojiti godišnji Paket proširenja i Ekonomsko investicioni plan za Zapadni Balkan.

U okviru Paketa proširenja nalazi se i izveštaj o napretku Srbije u svim oblastima o kojima se pregovara u okviru pristupnog procesa.

Izveštaj će obuhvatiti ekonomske kriterijume i napredak u reformama koje je Srbija preduzela u oblasti privrednog razvoja, kao i političke kriterijume koji se odnose na vladavinu prava u zemlji.

Ovaj izveštaj Komisije poslužiće zemljama članicama u dogovoru oko otvaranja novih pristupnih poglavlja sa Srbijom do kraja godine.

Izveštaj će biti i osnova za izradu rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, čije se usvajanje očekuje početkom 2021. godine.

Šefčovič: Vreme curi, moguć Bregzit bez sporazuma

Evropska unija želi trgovinski sporazum sa Britanijom, ali kako vreme za njegovo postizanje ističe 27-člani blok ne može da isključi mogućnost da sporazum ne bude postignut pre kraja godine, izjavio je danas potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič.

U obraćanju u Evropskom parlamentu, Šefčovič je rekao da glavni pregovarač EU Mišel Barnije i njegov tim imaju punu podršku Unije.

“U slučaju da postignemo sporazum, što je naš cilj, obe strane će morati da obezbede njegovu ratifikaciju na vreme, kako bi stupio na snagu 1. januara 2021. Za to će biti potrebno izvesno vreme”, dodao je on, prenosi Rojters.

U slučaju da ne bude tako, naglasio je, “naći ćemo se u situaciji bez dogovora”.

“S obzirom na to da nas od 1. januara deli manje od 100 dana, ne možemo isključiti ovaj scenario”, rekao je on.

Šefčovič je takođe naveo da odluka Britanije da nastavi sa donošenjem svog zakona o unutrašnjem tržištu, kojim se izričito krši raniji sporazum sa EU o izlasku zemlje iz bloka, podriva kredibilitet Londona u pregovorima.

“Potpuna i pravovremena primena sporazuma o izlasku jednostavno ne može da se dovodi u pitanje. Činjenica da su naši britanski prijatelji sada odjednom predložili nacrt zakona koji po svojoj prirodi krši sporazum o Bregzitu predstavlja težak udarac za britanski potpis i pouzdanost”, zaključio rekao je Šefčovič.