in

Novo otkrivanje dionasurusa: Kome pripada (prvo poznato) drevno pero?

To 150 miliona godina staro pero bilo je prvi fosilni ostatak ikada vezan za

Archaeopteryx lithographica
– dinosaurusa veličine današnjeg gavrana, čije su fosilizovane kosti pronađene u obližnjim stenama.

Najpoznatiji fosil ove vrste takođe je i jedan od najkontroverznijih. Jedna studija iz 2019. godine čak sugeriše da ovo pero uopšte nije pripadalo Arheopteriksu.

Pitanje koje se postavlja nije da li je Arheopteriksimao perje: mnoge od 13 kasnije pronađenih kostiju čuvaju otiske perja. Pitanje je da li je ovo ikonično pero, koje je dalo prve uvide u evoluciju ptica, zapravo pripadalo ovoj vrsti.

Sada, naučnici koje predvodi

National Geographic Exploreri
paleontolog sa Univerziteta Južna Florida Rajan Karni, izlažu, kako kažu, najopsežnije dokaze do sada, da ovo pero pripada Arheopteriksu.

Crno pero, belo pero?

Nova studija objavljena u

Sientific Reports,
povodom 159. godina od otkrivanja fosilizovanog pera, predstavlja najnoviji Karnijev napor da u potpunosti razume Arheopteriksa, od načina na koji se kretao do toga kako je izgledao.

Karni, tada diplomirani student Univerziteta Braun, 2012. godine je vodio istraživanje fosilizovanog pera, kako bi otkrio njegovu boju i mesto na krilu.

Tada je otkrio da se pero najverovatnije nalazilo na gornoj površini levog krila, gde je najverovatnoje služilo kao primarno letačko pero. On i njegov tim, nakon detaljnog mikroskopskog posmatranja, otkrili su fosilizovane pigmente koji sugerišu da je pero bilo crne boje.

Od tada se nekoliko studija bavilo bojom pera. Jedna studija iz 2013. godine sugerisala je da je pero bilo pola crno – pola belo, dok je druga studija iz 2014. godine tvrdila da su fosilni “pigmenti” pera zapravo fosilizovani mikrobi.

Najšokantnija (laserska) analiza urađena je 2019. godine kada je tim koji su predvodili Tomas Kej, direktor Fondacije za unapređenje nauke (SAD) i paleontolog sa Univerziteta u Hong Kongu Majkl Pitman, iskazali sumnje da pero uopšte pripadalo Arheopteriksu. Pored laserske analize, tim je vršio poređenja oblika pera sa nekim primerima iz studije iz 2012. godine, gde su takođe došli do određenih nepodudaranja kada je reč obliku i veličini.

Nove analize

Sada su Karni i njegove kolege ponovili analizu iz 2019. godine i došli su do suprotnog zaključka. Karnijev tim proširio je set uzoraka za poređenje pera, kako bi što detaljnije objasnio da činjenicu da se oblik pera veoma razlikuje u zavisnosti od krila ptice i od vrste do vrste i ponovo su došli do zaključka da je ovo pero moglo da stane u krilo Arheopteriksa.

Tim je takođe ponovo pregledao mape mesta gde su fosilizovani ostaci pronađeni. Svi poznati ostaci fosila pronađeni su u krečnjačkim kamenolomima u južnoj nemačkoj regiji Zolnhofen, na području širokom oko 60 kilometara. Mesto na kom je pronađeno fosilizovano pero udaljenoje manje od 1,5 kilometar od mesta na kom su pronađeni ostaci kostiju. Takođe, otkriveno da se proces fosilizacije svih pronađenih fosila odvijao u roku od oko 165. 000 godina, što je u geološkom smislu “treptaj oka”, posebno ako uzmemo u obzir da su neke vrste, posebno u današnjoj Kini, postojale milionima godina.

Iako se autori studija iz 2019. godine, i ove najnovije, i dalje ne slažu, a Pitman sa Univerziteta u Hong Kongu čak sprema i odgovor na novu analizu, Karni sa svojim timom nastavlja istraživanja.

Sledeći korak mu je da utvrde da li je Arheopteriksmogao da leti, a kaže da bi rezultati trebalo da budu objavljeni sledeće godine. Dugoročno gledano, Karni dodaje da će raditi i rekonstrukcijuArheopteriksa: ne samo njegovog kostura, već mišića, kože, pa čak i tamnog perja koje je postalo njegov simbol.

“Želim da bude savršen”, kaže on Karni.