in

Od danas onlajn sastanci sa MMF-om

Ovo je poslednja misija u okviru tekućeg aranžmana Srbije sa MMF-om, poznatijeg pod nazivom “Čuvarkuća”, koji je potpisan u julu 2018. godine i koji podrazumeva savetodavnu, a ne finansijsku pomoć te međunarodne finansijske organizacije.

Misiju MMF-a tokom onlajn posete Srbiji predvodiće Jan Kes Martejn.

Iz Ministarstva finansija za Tanjug su ranije rekli da za sada nije bilo pregovora sa predstavnicima MMF-a oko novog aranžmana.

“Potpisivanje takvog aranžmana i potencijalni reformski ciljevi u okviru njega će biti diskutovani tokom predstojeće misije”, navode iz Ministarstva.

Pored te teme, na sastancima sa MMF-om razgovaraće se, kažu u ministarstvu, i o nekolicini reformskih ciljeva koji su na putu ka ispunjenju do isteka samog programa, odnosno do januara 2021. godine, a diskutovaće se i o trenutnoj finansijskoj situaciji u zemlji.

Šef Kancelarije MMF-a u Srbiji Sebastijan Sosa ranije je Tanjugu izjavio da će misija razmotriti fiskalne performanse i ključne parametre budžeta za 2021. godinu.

Razgovaraće se, kaže Sosa, i o ekonomskom razvoju, efikasnosti mera primenjenih kao odgovor na pandemiju virusa korona, napretku u ključnim strukturnim reformama, uključujući upravljanje fiskalnim rizicima i upravljanje društvenim preduzećima.

Tema sastanka biće i budžet za narednu godinu.

Početkom jula, Ministarstvo finansija objavilo je Uputstvo za pripremu budžeta za 2021. godinu kojim je predviđen i rebalans budžeta za 2020. godinu.

Kako je objašnjeno u uputstvu, rebalans je potreban kako bi se obezbedilo neometano finansiranje borbe protiv virusa korona za očuvanje zdravlja i života ljudi, kao i smanjenje negativnih posledica po privredu i građane.

Inače, rebalans budžeta će uslediti i zbog dodatnih mera pomoći privednicima, zbog kojih je usled pandemije virusa korona izdvojeno više novca iz budžeta.

U Uputstvu se navodi da nova projekcija prihoda i predviđen obim rashoda imaju za rezultat povećanje fiskalnog deficita budžeta sa 20,1 milijardi dinara na 381 milijardu dinara (6,9 odsto BDP).

Zbog toga na nivou države dolazi do povećanja planiranog fiskalnog deficita sa 0,5 odsto BDP na 7,2 odsto, a taj rezultat će, objašnjeno je u Uputstvu, jednokratno narušiti planiranu putanju smanjenja učešća javnog duga u BDP.

Ministarstvo finansija u Uputstvu navodi da će se umereni oporavak ekonomija naših najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera, koji je predviđen za narednu godinu, pozitivno odraziti i na domaću privredu. Zbog toga se rast BDP naše zemlje u 2021. projektuje na šest odsto.

Ministarstvo očekuje i da će do kraja 2020. i tokom 2021. inflacija ostati niska i stabilna i da će nastaviti da se kreće bliže donjoj granici dozvoljenog odstupa od cilja, u iznosu od 1,8 odsto.

U Uputstvu je naveden i 1. septembar kao rok za dostavljanje finansijskih planova za sledeću godinu budžetskih korisnika, a u toku je prekrajanje njihovih “želja” sa planovima i mogućnostima budžeta za narednu godinu.

Ministar finansija Siniša Mali ranije je rekao da su korisnici budžeta u predlogu za narednu godinu tražili preko 30 odsto više sredstava nego što ima novca.