in

Dodatni mentori će roditelje PAPRENO KOŠTATI

Još tačno 20 dana je preostalo do male mature, a ne zna se ko je trenutno u većoj panici – nastavnici i direktori škola, đaci ili njihovi roditelji.

Učenici osmog razreda osnovnih škola u klupama će biti još samo nekoliko dana, tačnije do narednog utorka 8. juna, a onda će imati dve nedelje da se dodatno pripreme za maturski ispit kako bi upisali željene srednje škole.

Kakav ih stresni mesec čeka, znaju samo oni đaci i roditelji koji su kroz sve to prošli: od priprema, samih testova, izbora željene škole, popunjavanja listi, strepnje da li će imati dovoljan broj bodova, upisa…

Zato ćemo pokušati da vas upoznamo sa deset stvari koje jednostavno morate da znate pre upisa u srednje škole.

1. Koliko dana traje “ludilo”?

Amerikanci imaju čuveno “martovsko košarkaško ludilo”, a naši đaci osmaci – “junsko-julsko matursko ludilo”. Praktično, ceo proces traje tri pune nedelje, od 23. juna i prvog testa na maloj maturi do 12/13. jula kada se podnose prijave za upis u srednje škole.

23. jun: Test iz srpskog/maternjeg jezika (9.00-11.00)

24. jun: Test iz matematike (9.00-11.00)

25. jun: Kombinovani test (9.00-11.00)

27. jun: Preliminarni rezultati na nivou škole (do 10.00)

2. jul: Objavljivanje konačnih rezultata (do 8.00)

3/4. jul: Popunjavanje i predaja liste želja (8.00-15.00)

9. jul: Objavljivanje zvanične liste želja učenika (do 8.00)

11. jul: Objavljivanje zvaničnih rezultata raspodele po školama (do 8.00)

12/13. jul: Podnošenje prijava za upis u srednje škole (8.00-15.00)

2. Koji se testovi polažu, gde i kada?

Polažu se tri testa: prvo u sredu 23. juna iz srpskog/maternjeg jezika, narednog dana u četvrtak 24. juna iz matematike, konačno u petak 25. na redu je kombinovani test u kojem su pitanja iz biologije, hemije, fizike, istorije i geografije.

Foto: Nemanja Jovanović / RAS Srbija

Đaci testove polažu u svojim osnovnim školama, svaki test počinje u 9.00, a na raspolaganju će imati dva sata da odgovore na 20 pitanja koliko ima svaki od njih. Svaki tačan odgovor donosi učeniku jedan poen.

3. Kako izgleda samo polaganje?

Mnogo će zavisiti od protivepidmeioloških mera, tako da će u učionicama biti manji broj đaka nego u nekim normalnim okolnostima. Đaci sa sobom treba da ponesu đačku knjižicu, identifikacionu nalepnicu, grafitnu olovku (ako žele da prvo napišu odgovore njom), gumicu i plavu hemijsku olovku (priznaju se samo odgovori napisani hemijskom olovkom).

Ispred učionice u kojoj se polaže ispit određuje se mesto na koje učenici odlažu lične stvari koje ne smeju da koriste na ispitu, poput mobilnih telefona.

U svakoj učionici bi trebalo da bude po dvoje nastavnika-kontrolora.

4. Koliki je maksimalni broj bodova?

Maksimalan broj bodova koji mogu da imaju đaci (ne računajući ekstra poene sa takmičenja) je 100. I to 60 na osnovu uspeha koji donose iz osnovnih škola i 40 koje mogu da zarade na samom trodnevnom ispitu.

Inače, kroz istoriju su se menjali sistemi bodovanja. Upisna politika prvo je promenjena 2014. kada je i uveden kombinovani test. Tada su đaci na osnovu uspeha iz šestog, sedmog i osmog razreda mogli da prikupe ukupno 70 poena, dok se matura vrednovala sa 30, po deset iz srpskog, matematike i sa kombinovanog testa. Ipak, pre tri godine, taj odnos je promenjen na sadašnjih 60+40.

5. Kako se računaju bodovi iz škole?

Đaci iz osnovne škole mogu da “prenesu” maksimalno 60 poena. I to tako što se vrednuje njihov učinak u šestom, sedmom i osmom razredu, a ne i prethodni u prvih pet razreda.

Maturanti

Foto: Mitar Mitrović / RAS Srbija

Maturanti

Računanje je jednostavno, zbraja se prosek ocena na kraju sva tri razreda i množi se sa četiri. Za vukovce bi to bilo 5.00 + 5.00 + 5.00 x 4. što daje maksimalnih 60 bodova. Neko drugi ko je imao 4,50 + 4,50 + 4,50 X 4 na maturski ispit bi krenuo sa 44 boda.

6. Kako se računaju bodovi sa testa?

Đaci na prijemnom ispitu, odnosno maloj maturi, mogu da osvoje maksimalno 40 bodova na tri testa: srpski/maternji, matematika i kombinovani. Međutim, ne donosi svaki test isti broj bodova: srpski/maternji jezik i matematika garantuju po maksimalnih 13 poena, a kombinovani čak 14.

Svaki od testova završnog ispita imaće 20 pitanja. Svaki tačan odgovor donosi učeniku jedan poen, dakle najviše 20 u ukupnom skoru. Broj poena iz srpskog i matematike množite koeficijentom 0,65, a broj bodova sa kombinovanog testa koeficijentom 0,7, kako biste dobili bodove koji se računaju pri upisu u srednje škole.

7. Kako odabrati pravu školu?

E ovo bi moglo da bude jedno od onih pitanja za milion dolara. U principu srednje stručne škole su idealne za one koji znaju tačno šta žele i šta će studirati, pa kroz srednju školu mogu da steknu znanje iz određene oblasti, kao i one koji nemaju nameru da nastavljaju školovanje posle srednje škole.

Na drugoj strani za gimnazije se odlučuju ponajviše oni koji su neodlučni, pošto ona pruža široko opšte obrazovanje i najbolje su za one koji su sigurni da će nakon srednje škole upisati fakultet.

Naravno, ima i onih koji će se odmah odlučiti za umetničke srednje škole ili, zbog svojih obaveza, sportske gimnazije.

8. Koje su najtraženije škole?

Sudeći po iskustvu iz prethodnih godina, gimnazije su, globalno, i dalje najtraženije i najpopularnije. Naravno, tu su i smerovi koji školuju buduće IT ili vazduhoplovne stručnjake, a kako i sami direktori škola ističu, zbog pandemije korona virusa i značaja lekara i medicinskog osoblja očekuje se još veće interesovanje za medicinske škole u čitavoj Srbiji.

Kada se biraju srednje škole mnogi vode računa i o tome da li su “na dobrom glasu”, da li važe za bezbedne i u njima se ne dešavaju incidenti, a veoma važna stavka pri izboru je i lokacija, odnosno da li se nalazi blizu domova đaka, da li postoji dobra saobraćajna veza, što je posebno važno u većim gradovima.

Konačno, posebno u Beogradu, poslednjih godina je velika navala na škole u strogom centru grada.

9. Kako se pravi “lista želja”?

Kada se završe ispiti, kada stignu zvanični rezultati i kada tačno znate koliko bodova ima svaki od učenika, što prenetih iz osnovne škole, što sa testa, onda sledi “konačni udarac” – odabir škole i prijava, odnosno pravljenje svojevrsne liste želja.

Na listi želja možete da upišete do 20 obrazovnih profila koje biste hteli da upišete, u različitim školama (na primer: Prva beogradska gimnazija – matematički smer). E ovde može da se napravi velika greška, pa da se upiše samo jedna ili dve želje. Međutim, ako se ispostavi da učenik nema dovoljan broj bodova za željene opcije onda ostaje neupisan!

Zato je najbolje popuniti barem desetak, a po mogućstvu i svih 20 opcija, stavljajući u vrh one koje su najpoželjnije za same đake, pa čak i ako misle da neće imati dovoljan broj poena. Naime, prethodnih godina se dešavalo da se u nekoj školi otvori dodatno odeljenje, pa da je za upis potrebno manje bodova nego ranijih godina. A dešavalo se i da neka škola, iz najrazličizijih razloga više nije na sjajnom glasu, pa je umesto 90 bodova koliko je jedne godine trebalo za upis, sada bilo dovoljno 70!

10. Koja su dokumenta potrebna za upis?

Konačno, kada 12. i 13. jula kucne čas za upis u srednje škole, samo treba da odete do odabrane i da ponesete sva neophodna dokumenta. A to su: izvod iz matične knjige rođenih, popunjen obrazac prijave za upis u srednju školu, svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi, svedočanstva poslednja tri razreda osnovne škole, uverenje o položenom završnom ispitu, lekarsko uverenje za upis u srednju školu (nije potrebno za sva zanimanja), diplome o eventualnim osvojenim nagradama.

Pripreme do 1.500 evra

Pripreme za polaganje male mature uveliko su u toku, mnogi su počeli da se spremaju još početkom godine. Negde su po školama ili opštinama organizovani besplatni pripremni časovi, ali ako roditelji žele za decu pomoć svojevrsnih mentora, odnosno privatnih nastavnika, onda moraju da izdvoje i više od 1.500 evra!

Potreba za dodatnim mentorima pogotovo se pojavila od ove godine iz straha roditelja da njihova deca ne dobijaju dovoljno znanja dok prate nastavu na daljinu, a to su i nebrojeno puta i sami nastavnici isticali.

Saveti za đake i roditelje

Ako imate dileme, nije loše da pregledate spisak svih škola i slobodnih mesta koja se nude u vašem gradu ili opštini, da vidite koliko je bodova bilo potrebno za upis željenih smerova ranijih godina, da se đaci upoznaju sa testovima koje su imali njihovi prethodnici, pa čak i možda da urade neki test profesionalne orijentacije kako bi se videlo šta ih zanima u budućem školovanju. I obavezno da pred sobom u narednih mesec dana imate kompletan kalendar dešavanja u vezi sa upisom u srednje škole.

“Korona generacija”

Budući srednjoškolci imaju problem više što su i ovu i prethodnu školsku godinu dobrim delom proveli na onlajn nastavi. Nije tajna da postoje značajne rupe u znanju, što su potvrdili i rezultati na probi male mature koja je održana početkom aprila.

Kako su najavili nadležni, predstojeći ispiti trebalo bi da budu nešto lakši od onih na generalnoj probi.