in

Lečeći koronu, pacijentima OTKRIVALI KARCINOME

Činjenica je da je epidemiološka situacija u Republici Srpskoj svakim danom povoljnija – sve je manje zaraženih i hospitalizovanih pacijenata. Međutim, i dalje je velik broj preminulih kod kojih je potvrđen novi virus korona.

Tako, po podacima Instituta za javno zdravstvo RS, u periodu od dve sedmice, a zaključno sa 30. majom, imamo zvanično 712 zaraženih i 115 preminulih. Primera radi, u ponedeljak je saopšteno kako je virus potvrđen kod deset osoba, dok je sedmoro preminulo. Dan pre smo imali 11 zaraženih, a devet preminulih. Gotovo da imamo izjednačen broj zaraženih i preminulih, piše Srpskainfo.

Zbog čega i dalje imamo toliko preminulih?

Doktor Vladimir Đurić, šef Kovid bolnice u Bijeljini, za Srpskainfo ističe da korelacija između broja pozitivnih pacijenata i broja prijema uvek kasni određeni vremenski period zbog same prirode bolesti.

On potvrđuje da se stanje u ovoj bolnici stabilizuje, a da na to upućuje i značajno smanjen broj prijema.

– Dnevno se hospitalizuje prosečno oko jedan do dva pacijenta. Povremeno i dalje imamo pacijente koji se kasno javljaju kako u domove zdravlja, tako i kod nas, te dolaze sa jako teškom i uznapredovalom kliničkom slikom, kada su rezultati lečenja znatno manji – ističe Đurić.

Većina preminulih pacijenata, kako kaže, u poslednje vreme jesu pacijenti koji leže već duži vremenski period u jedinici intenzivne nege. Životna dob hospitalizovanih u ovoj Kovid bolnici je iznad 60 godina. U utorak poslepodne na lečenju je bilo 19 bolesnika, od kojih je 10 na respiratoru, a pet na kiseoničkoj terapiji. U protekla 24 sata uopšte nije bilo prijema.

Nenad Stevandić, šef Tima za praćenje sprovođenja mera i preporuka Republičkog štaba za vanredne situacije, kaže da umiranje ne prati trend smanjivanja zaražavanja i da je to logično jer su neki pacijenti dugo na intenzivnoj nezi.

Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija

Nenad Stevandić

– Borba za život kod nekih kovid pacijenata zaista dugo traje. Ovaj talas epidemije je zaista povećao smrtnost i to nije samo slučaj kod nas, ali moći ćemo da analiziramo celu situaciju tek kada prođe određena vremenska distanca – navodi Stevandić.

Ipak, kako kaže, pre tri meseca cela BiH nije bila među 20 zemalja po broju preminulih a sada se nalazi među prvih pet.

– U nekim zemljama u kojima je rast zaraženih zabeležen kasnije nego kod nas, imaće i veći broj preminulih kasnije. Hoću da kažem da se to menja i da će se kvalitetnija ocjena i analiza moći dati tek kada epidemija bude okončana – kaže Stevandić i dodaje da mora da kaže kako nadležni u RS broj preminulih “pošteno prijavljuje”.

Bosna i Hercegovina je siromašna zemlja, preventivna provera zdravstevnog stanja nam nije jača strana, a pandemija je otežala pristup javnom zdravstvu i redovnim kontrolama.

– Jeste, i to je jedan od razloga zbog kojeg je povećana stopa smrtnosti pacijenata kod kojih je potvrđen virus. Drugo, mi se tradicionalno kasno javljamo doktoru kod bilo kojih simptoma, kod bilo kojih bolesti. Otkrivamo tumore u kasnijoj fazi jer se pacijenti kasnije javljaju, tako da ovde imamo i pitanje zdravstvene kulture i zdravstvenog nasleđa. Recimo, nekim pacijentima smo otkrili karcionom pluća tek kad smo im radili CT pluća radi kovida – objašnjava Stevandić.

Lečenje traje dugo

Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija

Lečenje traje dugo

U Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite RS podsećaju da podatke o broju osoba koje su preminule od posledica COVID-19 prikuplja Institut za javno zdravstvo RS, a na osnovu izveštaja bolnica ili domova zdravlja u RS. Postoji, kako kažu, jasna definicija slučaja Svetske zdravstvene organizacije i shodno tome javne zdravstvene ustanove i izveštavaju Institut za javno zdravstvo.

– U periodu do 31. decembra prošle godine urađena je jedna analiza u vezi sa mortalitetom koja se odnosila pre svega na početak same pandemije, period od marta prošle godine, a koja je obuhvatila i drugi talas koji smo imali u novembru i decembru. U poslednja četiri meseca zabeležili smo i treći talas, a od Instituta za javno zdravstvo je zatraženo da ponovo pripremi istu vrstu analize, kako bi se videlo o kojim kategorijama se radi, odnosno koje su osobe najugroženije po pitanju mortaliteta. Ministarstvo očekuje ovu analizu i preporuke Instituta – ističu za Srpskainfo u Ministarstvu zdravlja.

Sve okolnosti su važne

Treba imati u vidu da je treći talas virusa bio, kako ističu u Ministarstvu zdravlja, značajno teži po celokupan zdravstevni sistem, da je virulentnost bila izuzetno visoka, kao i da je veliki broj obolelih uslovio i više pacijenata sa težom kliničkom slikom, čije stanje je zahtevalo i podršku mehaničke ventilacije.

– Kada je u pitanju dnevni priliv pacijenata u bolnice u Republici Srpskoj, imamo trend opadanja tog broja, ali je istovremeno, kako smo u više navrata upozoravali, u ovom poslednjem talasu pandemije primećen znatno duži boravak pacijenata na bolničkom lečenju. Zbog toga je i važno da kod analiza ne koristimo isključivo nominalne podatke, nego da uzimamo u obzir i sve okolnosti zbog kojih kod nekih pacijenata dolazi do smrtnog ishoda – objašnjavaju u Ministarstvu zdravlja RS.

Ubrzanje redovnih operacija

Nenad Stevandić, koji je i zamenik generalnog direktora UKC RS, kaže da je najveća zdravstvena ustanova počela sa operacijama koje su bile otkazivane, koje nisu smatrane hitnim slučajevima.

– U ovom mesecu, junu, cilj nam je da maksimalno ubrzamo sa tim programom, da reagujemo na brži operativni završetak tumora, cisti, polipa, svega onoga što oštećuje zdrav život – objašnjava on.