in

MRAČNA ISTINA IZA KINESKE POLITIKE O RAĐANJU Odluka o dozvoli za troje dece na videlo izvukla TRAUME IZ PROŠLOSTI

Kineska odluka da dozvoli parovima da imaju do troje dece podelila je javno mnjenje, ali i otvorila mnoge nezaceljene rane.

Mnogi ljudi se pitaju da li je ova odluka došla prekasno.

Najava je stigla pošto su podaci popisa pokazali nagli pad nataliteta, što za sobom vuče I problem manjka buduće radne snage.

Mladi podeljeni

Mnogi – uglavnom milenijalci – pitali su se u kakvoj su vezi sa ovom odlukom planovi za odlaganje starosne granice za odlazak u penziju u zemlji, koji su takođe najavljeni u ponedeljak.

Oni se pitaju i zašto vlada ne bi davala neke podsticaje roditeljima, kako bi pospešila rast stanovništva.

– Osim ako vlada ne planira da nam da stan i povišice za svako dete, to nama ne znači… Kineski parovi, a naročito žene, sve manje su spremni na donošenje beba na svet ovih dana. To je zato što je pritisak u današnjem društvu prevelik. Nakon rađanja, žena ne može uskoro da se vrati poslu zbog brige o detetu. Što više dece imate, to ćete više morati da žrtvujete svoju karijeru,… – kaže Džia Šikong, menadžerka edukativnih programa i majka jednog deteta za Gardijan.

Foto: Wu Hong / EPA;

S druge strane, ima onih koje je obradovala odluka vlade iz Pekinga. Glorija Ai, koja za sebe kaže da je uspešna poslovna žena, želi veću porodicu.

– Ja sam jedino dete u porodici, rođena 1987. godine prema prethodnoj politici o jednom detetu. Kad sam odrasla, uvek sam se nadala velikoj porodici. Uživam da budem okružena decom. Poslednjih nekoliko godina vodim sopstveni medijski posao. Razumem da sebi, jer sam finansijski dobrostojeća, mogu priuštiti veliku porodicu. Ovo je privilegija. Mislim da će mi nova politika to omogućiti i podstakla bi me da radim više za svoju decu i porodicu – rekla je ona.

Traume iz prošlosti

Mnogi su, međutim, podsetili na to da je doskora u Kini važila politika od samo jednog deteta po porodici, zbog koje su mnogi patili.

Neki su zato pozvali na kompenzaciju za traume koju su pretrpeli ljudi, koji su želeli više dece.

Foto: Wu Hong / EPA;

Prema kineskoj strogoj politici jednog deteta koja je uvedena 1979. godine, porodice zatečene u kršenju pravila suočavale su se sa novčanim kaznama, gubitkom posla i ponekad prisilnim pobačajem, piše BBC.

Aktivisti kažu da je to takođe dovelo do problema poput čedomorstva ženske dece i nedovoljnog prijavljivanja rađanja ženske dece.

Podsetili su na slučaj Feng Džiamei koja je morala da ide na abortus kada je bila u sedmom mesecu trudnoće, zato što nije imala novca da plati kaznu ako rodi drugo dete. Lokalne vlasti su se izvinile, kada su ljude šokirale slike Džiamei i njenog fetusa objavljene na internetu.

Neki Kinezi su morali da se kriju čitavog detinjstva. Džia Šuai je rekao da se seća kako je, odrastajući na selu kao nezakonito dete, skakao u jezero da bi se sakrio kada su dolazili zvaničnici.

Foto: Wu Hong / EPA;

– Ako niste mogli da platite kazne (zbog više od jednog deteta), neki zvaničnici bi vam uzeli domaće životinje. Bizarna uspomena – rekao je on.

Čuveni kieski režiser Žang Jimou i njegova supruga morali su 2014. godine da plate više od million dolara kazne jer su imali više od jednog deteta. Oni imaju troje dece.

– Obavili smo zadatak pre roka – napisali su na društvenoj mreži Veibo, komentarišući nova pravila.

Mračne istine iza kvota

Nakon politike od jednog deteta, 2016. godine Peking je uveo ublaženo pravilo pa je dozvolio parovima da imaju dvoje dece bez plaćanja kazne. Pošto se sada suočava sa padom broja stanovnika, pravila se ponovo menjaju, ali se kritičari pitaju zašto vlada uopšte ograničava roditeljima koliko smeju da imaju dece.

Zbog velikog broja stanovnika Kina se suočavala sa problemima siromaštva i gladi. Ti problemi, međutim postoje i dalje, a kako piše CNN odgovor na pitanje o ograničenju broja dece možda leži u odnosu Pekinga prema manjinama, naročito onima u Sinđijangu.

Od 2017. godine, kineska vlada striktno sprovodi svoje politike planiranja porodice prema manjinama u dalekoj zapadnoj provinciji, gde je Peking optužen za genocid nad muslimanskim narodom Ujgura. To je uzrokovalo da lokalna stopa nataliteta padne za trećinu u 2018. godini.

Kineska vlada snažno negira navode o genocidu i kaže da svi pokušaji ograničavanja broja ujgurskog stanovništva spadaju u standardnu politiku kontrole rađanja u zemlji.

Stručnjaci kažu da Peking iz više razloga nerado uklanja sve kvote o broju dece po porodici. Ali jedan od glavnih faktora je taj što bi okončanje politike znatno otežalo Pekingu da pravda svoje pokušaje da ograniči stanovništvo u Sinđijangu i drugim regionima sa velikim etničkim grupama, koje imaju tendenciju da imaju više dece.

Deca u Sinđijangu

Foto: Wu Hong / EPA;

Deca u Sinđijangu

Zadržavanje kontrole nad stopom nataliteta u Sinđijangu nije jedini razlog što kineska vlada zadržava ograničenja.

Stručnjaci su rekli da će Peking oklevati da pronađe nove uloge za desetine hiljada ljudi zaposlenih u vladi čiji je posao da nadgledaju masovnu politiku planiranja porodice u zemlji.

Takođe, kako piše CNN, uklanjanje ograničenja ukinulo bi jedan od mnogih načina na koji kineska vlada može da nadgleda svoje stanovništvo, jer bi to prisililo Peking da pronađe drugi razlog za sprovođenje intimnog domaćeg nadzora.

Takođe možda postoji vrlo praktičan razlog zašto je kineska vlada zadržala svoj režim politike planiranja porodice, iako ga je malo olabavila.

Pekingu će možda biti potrebno da pooštri pravila u budućnosti.