in

NAJEZDA KRPELJA Kače se za telo i dok sedite u kafiću, a lekari savetuju ako se to desi, OVO NIKAKO NE RADITE

Možda invazija komaraca malo kasni, ali zato krpelja nikada nije bilo više: ima ih po parkovima, izletištima, a ljudi se žale da čak padaju i sa drveća.

I ne biraju žrtve: stare, mlade, a posebno decu koja najviše vremena provode napolju. Kako lekari tvrde, potpuno su neverovatna mesta na telu i licu gde su pronalazili nastanjeni insekt, a i vlasnici ljubimaca potvrđuju da su im psi ovog proleća prepuni krpelja.

– Starija ćerka mi se pre nekoliko dana vratila iz parkića sa krpeljom na nozi, a mlađoj je pao na ruku sa obližnjeg drveta u školskom dvorištu. I to sve naočigled njenih drugarica koje su videle “da nešto pada” – ispričao je Beograđanin Marko G.

Gde ih sve ima

Krpelji su, inače, široko rasprostranjeni na celoj planeti, opstaju u svim klimatskim zonama, a najviše borave u travnatim, žbunastim zajednicama. Lako se prilagođavaju različitim uslovima, tako da neke vrste mogu da žive u objektima za smeštaj i boravak životinja, ali i u stambenim objektima.

– Najezda krpelja je najveća tokom aprila i maja jer u tom periodu ima najviše padavina, a zatim opada u toku letnjih meseci. Drugi vrhunac brojnosti se beleži obično u septembru, ali je ona tada znatno manja nego na proleće – objašnjavaju iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju u Beogradu.

Kako nam iz ove ustanove napominju, vlažno i relativno toplo vreme pogoduje ovim insektima, jer oni postaju aktivni čim temperatura pređe sedam stepeni.

– Kod nas je najčešći običan ili šumski krpelj Ixodes ricinus. To je tvrdi krpelj koji najčešće parazitira na stoci, jelenima, psima i ostalim životinjama, kao i na ljudima. Ova vrsta nosi naziv “ricinus” zato što ženka, kada se napije krvi, postane velika poput zrna graška, a oblikom i bojom podseća na plod biljke ricinus – navode iz Zavoda.

Preti lajmska bolest

Staništa ovih krpelja su najčešće listopadne šume, travnate površine i predeli pokriveni žbunastom vegetacijom. Iako su bez očiju, svoj plen čekaju na vrhovima vlati trave ili listova. Kada se zakače za telo žrtve, tragaju za pogodnim mestom na kome će se pričvrstiti i isisati potrebnu količinu krvi za dalji razvoj.

Iako krpelj među ljudskom populacijom važi za bezazlenog insekta, malo je poznato da bolesti koje prenosi mogu izazvati ozbiljne posledice.

Foto: EuroBlic / RAS Srbija

Bolesti koje krpelji najčešće prenose su lajmska bolest, humana granulocitna anaplazmoza i virusni krpeljski encefalitis

– Bolesti koje krpelji najčešće prenose su lajmska bolest, humana granulocitna anaplazmoza i virusni krpeljski encefalitis. Nezaraženi krpelji nisu opasni po čoveka, osim ako ga nestručno uklonite pa se mesto uboda inficira. Mogu biti opasni po manje sisare. Ako se previše njih zakači i hrani, mogu dovesti do malokrvnosti i smrti životinje – objašnjavaju iz Zavoda.

Stručnjaci iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju kažu da krpelja u Beogradu ima najviše u šumama, koje su i izletišta, kao što su Bojčinska, Lipovička i Manastirska šuma, Zabran u Obrenovcu, Košutnjak, Topčider, Banjička šuma, Avala, Ada Ciganlija i Ada Huja. U gradu se mogu naći na zapuštenim i neuređenim zelenim površinama kojih ima na svim gradskim opštinama.

Šta ako ga pronađete

Zbog toga što u mnogim slučajevima ubod krpelja i prvi znaci lajmske bolesti prođu neopaženo, potrebno je svakog izvađenog krpelja iz tela analizirati na prisustvo bakterije koja izaziva lajmsku bolest.

U slučaju uboda krpelja, ne preporučuje se samostalno uklanjanje krpelja, zato što nestručnost može dovesti do kidanja krpelja i neodstranjivanja u celosti. Obavezno se javiti najbližoj zdravstvenoj ustanovi kako bi lekar stručno uklonio krpelja i kasnije vršio praćenje promene na mestu uboda i eventualne primene antibiotske terapije.

Ne preporučuje se polivanje tečnostima kao što su benzin, ulje, alkohol, lak za nokte ili mazanje kremama, jer ovaj postupak dovodi do toga da krpelj povrati crevni sadržaj na mestu uboda i tako ubaci bakterije u krv. Tako se samo povećava rizik obolevanja od infektivnih oboljenja koje prenose krpelji.

Veliki broj pacijenata

Prema rečima lekara, u ovom periodu svakodnevno se javlja veliki broj ljudi kojima se krpelj zakačio na telu.

– To se dešava jer je velika vlaga, a takođe duvaju vetrovi koji ih prenose. Ljudi ne moraju da šetaju u visokoj travi da bi im se zakačio ovaj insekt, mogu da budu na ulici, u kafiću, jer insekte vetar podigne i odnese bilo gde – kaže za “Blic” primarijus doktor Slavica Ilić, specijalista opšte medicine.

Kako doktorka Ilić savetuje, ne vadite krpelja na svoju ruku, obavezno se u tom slučaju odmah javite najbližoj medicinskoj ustanovi.

– Nikada ne vadite krpelja na svoju ruku. Javite se u medicinsku ustanovu. Nakon toga ne daje se terapija, pacijent odmah može da ide kući, ali mu se savetuje da prati stanje. Ako uoči da se povećava krug crvenila oko mesta na kome je bio krpelj, treba da se ponovo javi lekaru.

Tada se osoba upućuje infektologu ili epidemiologu.

– On tada traži da se urade posebna antitela na tu boreliju, i ako je to pozitivno, kreće se sa lečenjem te bolesti koja je vrlo uporna i nezgodna, zahvata sve organe i u toj terapiji dugo se piju antibiotici – objašnjava doktorka.

Stručnjaci iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju kažu da krpelja u Beogradu ima najviše u šumama, koje su i izletišta

Foto: shutterstock

Stručnjaci iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju kažu da krpelja u Beogradu ima najviše u šumama, koje su i izletišta

Doktorka Ilić kaže da je bitno da se osoba javi što pre kada uoči insekta na telu, pa je savet da se nakon boravka napolju pregleda telo, posebno deci.

– Treba pažljivo pregledati i telo i lice jer on je jako mali, a neverovatna su mesta na kojima smo ih sve nalazili. Jednom detetu dok se igrao u parku krpelj se zalepio za donju trepavicu u oku, što je bilo jako teško da se izvadi – priča nam doktorka.

Doktorka Ilić napominje da se javljaju i osobe koje nekada imaju i po tri, četiri krpelja.

Analiza od 610 do 1.500 dinara

U Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju može se uraditi analiza krpelja na prisustvo bakterije koja izaziva lajmsku bolest. Cena je 1.500 dinara, a na VMA analiza košta od 610 do 860 dinara, u zavisnosti od stanja krpelja. Izvađenog krpelja sačuvajte u posudi (kao što je posuda za urin). U nju stavite vodom navlažen komadić vate i odnesite u Zavod za biocide i medicinsku ekologiju radnim danima od 9 do 15 časova. Rezultat analize verifikuje doktor, specijalista medicinske mikrobiologije.

Kako se zaštititi

  • Nositi garderobu dugačkih rukava i nogavica svetlijih boja, jer se mogu lakše uočiti.
  • Pokriti glavu šeširom, kačketom, maramom…
  • Nositi zatvorenu obuću, uvući nogavice u čarape.
  • Izbegavati šetnju, posebno bosih nogu kroz visoku travu, žbunje, neuređene zelene površine.
  • Izbegavati ležanje na zemlji ili odlaganje garderobe na neuređenim zelenim površinama.
  • Pri povratku iz šetnje u prirodi obavezno temeljno prekontrolisati kožu.
  • Ne preporučuje se korišćenje bilo kakvih preparata za uklanjanje krpelja (ulje, aceton, benzin, lak za nokte).
  • Detaljno prekontrolisati i da li kućni ljubimci posle šetnje na sebi imaju krpelje. 

Svaki peti zaražen

Prema poslednjim podacima Zavoda za biocide, koji vrši testiranje krpelja, zaražen je svaki peti, tačnije 22 odsto. Ipak, kako objašnjavaju, nije isti broj zaraženih, na primer, na Adi Ciganliji ili u Lipovičkoj šumi.