in

NOVI TALAS PODELA U SRBIJI Bura zbog izbora na Univerzitetu, u SPC i FSS, a postoje bar DVA RAZLOGA za politizaciju svega

Laži, podmetanja, lobiranje, uplitanje “stranog faktora”, istraživanja, tenzije… Ne, nije još počela politička izborna kampanja, ali smo u prethodnih mesec dana imali nekoliko izbora u različitim organizacijama koji su izazvali podele u javnosti baš kao da se radilo o politici, a neki tvrde da iza svega i stoji politika.

Parlamentarni, predsednički, beogradski, pokrajinski, lokalni, sve su to izbori na koje izlazimo gotovo svake, ili svake dve godine. I pored toga što se politička takmičenja u Srbiji održavaju veoma često, u poslednje vreme ništa manje zapaženo kod građana ne prolaze ni izbori u institucijama i udruženjima koje nemaju, ili bar ne bi trebalo da imaju veze sa političkim stranka i političarima.

Tako su u poslednjih mesec dana u našoj zemlji održani izbori čiji je kontekst, način održavanja, medijska propraćenost, uveliko prevazišla institucije čiji su organi izabrani ili bi tek trebalo da budu delegirani.

Izbori za rektora Beogradskog univerziteta (BU), previranja u upravi Fudbalskog saveza Srbije, Sabor Srpske pravoslavne crkve na kome je izabran Sinod, kao i mitopolit crnogorsko-primorski i vladike u eparhijama na kojima su bila upražnjena mesta, ali i izborna skupština Udruženja novinara Srbije, protekli su u veoma tenzičnoj atmosferi.

Pored toga, još jednom su potvrdili da je delokrug političara i stranaka sa naših prostora značajno proširen, pa u odabiru ko će rukovoditi udruženjima novinara, FSS-om, verskom zajednicom, pa čak i rektoratom, ne učestvuju samo predstavnici ovih institucija.

Stranačka logika

Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a, kaže za “Blic” da bi svi ovi izbori u sebi trebalo sadrže politički momenat, u smislu zalaganja i promocije određenih javnih politika, ali da ih apsolutno ne treba politizovati i uvoditi neku vrstu “stranačke logike” u njima.

– Ako se bira recimo rektor, naravno da je važno da vidimo kakve će obrazovne politike neko ponuditi. Nije loše, i ne bi trebalo zagovarati stav da se politika i političko isključi iz izbora koji nemaju nužno veze sa političkim strankama jer to jeste neki javni interes. Da li je potrebno te izbore politizovati? Aposutno ne, i ta teza je tačna ako kažemo da u većini izbora koje imamo i koje nemaju veze sa strankama, mi imamo upletene ili političke stranke ili neke podele iz stranačkog života – navodi Klačar.

Foto: Nemanja Jovanović / RAS Srbija

Bojan Klačar

Sagovornik “Blica” objašnjava da se u Srbiji prenošenje stranačkog života u različita udruženja koja nemaju veze sa strankama dešava iz dva važna razloga.

– Prvi je što je Srbija država u kojoj najveći broj stvari u sistemu u najširem smislu zavisi od političkih stranaka. One su, bez obzira na nisko poverenje institucije koje za sobom povlače i najveću moć i na neki način prožimaju sve strukture u sistemu, kako zbog želje da utiču na različite procese tako i zbog činjenice da je Srbija i dalje jedna visokocentarlizovana država sa relativno malo pluralizma i autonomije u odlučivanju na različitim nivoima – ističe Klačar, i dodaje:

– Drugi razlog je konkretniji, a to je što se zapravo polarizacija koja postoji u političkom životu i medijima sada zapravo prenosi na sve ove izbore koje smo imali. Ona jeste na osi vlasti i protiv vlasti, i ta vrsta emotivnijeg pristupa dugoročno šteti interesima tih organizacija jer se iz vida gube problemi koji nisu povezani sa uticajem politike – objašnjava Klačar.

Politika kao osveta

Izborna trka za rektora Beogradskog univerziteta (BU) podsetila je na žestoke borbe u drugom krugu predsedničkih izbora pre desetak godina između, recimo, Tomislava Nikolića i Borisa Tadića. Iako je doskorašnja rektorka Ivanka Popović odnela pobedu u “prvom krugu” izbora, tako što je sednici Senata BU sakupila 27 glasova, a njen protivkandidat, Vladan Đokić 17. Međutim, na sednici Saveta Univerziteta odnos snaga se promenio, pa je Đokić, donedavno dekan Arhitektonskog fakulteta, ipak ostvario konačnu pobedu.

Živojin Rakočević

Foto: Tara Radovanović / Tanjug

Živojin Rakočević

Izbore je sve vreme pratila prava kampanja, grupa profesora oglasila se pismom u kom je optužila bivšeg ministra prosvete Mladena Šarčevića da je na sastancima sa dekanima fakulteta i direktorima instituta lobirao za izbor Đokića, a komentare na izbor davali su kako predstavnici opozicije tako i vlasti.

Sociolog Ratko Božović smatra da se u nekim institucijama pojavljuje “politika kao osveta”.

– Čini mi se da je ovo što se dogodilo samo drugačija forma od one iz 1999. godine i tadašnjeg Zakona o Univerzitetu, kada je došlo do potpunog pada njegove autonomije. To govorim na osnovu primera, recimo Faulteta političkih nauka. Tamo u Savetu imamo dve ministarke, od kojih je jedna na doktorskim studijama na istom tom fakultetu. Ta linija se ovde pojavljuje kao forma osvete jer su profesori sa ovog fakulteta prvenstveno podržali proteste. Na Univerzitetu imate politiku kao osvetu što više Savet ne sluša profesore nego se dovodi čovek po volji nekoga drugog. Kod nas se ponavlja najgova moguća priča. I u jednom i u drugom slučaju se radi o politici kao osveti – kaže Božović za “Blic”.

FSS i Krivokapić

Za haos koji je nedavno zavlao u FSS i “izglasavanje nepoverenje” v.d. predsednika Marku Panteliću od strane uprave čiji je deo članova sam smenio sat vremena pre nego što će oni glasati protiv njega takođe je optužena politika.

Premijer Crne Gore Krivokapić otvoreno tražio od Sinoda koga da postavi za mitropolita

Foto: Sava Radovanović / Tanjug

Premijer Crne Gore Krivokapić otvoreno tražio od Sinoda koga da postavi za mitropolita

Veliku buru nedavno je izazvala i poseta Beogradu premijera Crne Gore Zdravka Krivokapića u sitne sate kako bi odložio potpisivanje dugo najavljivanog Temeljnog ugovora i njegov razgovor sa patrijarhom Porfirijem veče uoči glasanja o izboru mitopolita crnogorsko-primorskog i zauzimanje stava ko bi prem njegovom mišljenju trebalo da se nađe na tom mestu. Predsedik crnogorske vlade optužen je za direktno mešanje u odnose unutar SPC.

Koliko daleko uticaj politike ide u našem društvu?

Dr Neven Cvetićanin, predsednik foruma za strateške studije smatra da je problem to što u našem društvu nema nezavisnosti struke od politike.

– Mi smo izrazito politizovano društvo, gotovo sve institucije manje ili više zavise od političke moći. To naprosto kod nas vlada desetinama godina tako, osim što osciluje stepen uticaja. Sa druge strane, organizajcije poput FSS, po količini finansija i sredstava koji prolaze kroz njega je jače od nekih ministarstava. To je toliko moćna organizacija da svako želi na neki način da kontroliše njen rad. Mi u društvu nemamo nezavisnosti stuke od politike i zbog toga imamo takva dešavanja. Odnos između politike i struke je višestruk. Može biti takav da politika ne bira koga će staviti u struku i onda je to loše, groteskno, kao na primer kad je Slaviša Kokeza bi na čelu FSS, to je potpuna groteska. Zemlja je ozbiljnija što je raskorak između politike i struke manji – ističe dr Cvetićanin.