in

Samo dišite duboko i još po koja caka: Psiholog savetuje buduće brucoše kako da izađu na kraj sa stresom: “STRAH JE NAJVEĆI NEPRIJATELJ”

Najveći neprijatelji budućih brucoša koji ih napadaju pred polaganje prijemnog ispita su stres, neizvesnost, iščekivanje, uznemirenost i strah.

Ova neprijatna osećanja, kažu psiholozi, nisu nimalo naivna i mogu negativno uticati na mentalno zdravlje srednjoškolaca i njihov krajnji rezultat na testu.

Jedan od najvažnijih koraka za velike maturante od kojeg u određenoj meri i kasnije zavisi čime će se u životu baviti je upis na fakultet, pa prisutnost ogromne treme ne treba da vas začudi. S obzirom da je dan polaganja ispita sve bliži, a strah sve veći, što nikako nije ni poželjno ni zdravo budući studenti treba da ga pobede, a Ivana Beličević, diplomirani psiholog i TA psihoterapeut će vam u tome pomoći.

Samo da se ne obrukamo

– U osnovi svake treme je glavna emocija strah koji se javlja kao posledica zamišljenog ugrožavajućeg događaja. Uglavnom je osećamo kada nas u bliskoj budućnosti očekuje neki važan događaj (ispit, javni nastup, držanje govora…), a mi sumnjamo u svoje sposobnosti i mogućnosti da se prezentujemo na najbolji mogući način. Tada se javlja strah od mogućih potencijalnih grešaka, koje će da dovedu do toga da se obrukamo – objašnjava ona.

Najgori scenario

Naša sagovornica naglašava da problem nastaje ukoliko strah preraste u anksioznost i tada postaje iracionalan i veoma disfunkcionalan, što može dovesti do posledice kakve nismo želeli.

Foto: A. Paunković / RAS Srbija

Strah od neuspeha može da dovede do blokade

– Visok intenzitet straha pred važan događaj češće osećaju ljudi koji su perfekcionisti i teže održavaju kontrolu nad većinom životnih segmenata. Tada je strah od neuspeha toliko visok da može da dovede do blokade ili da osoba ostavi utisak da nije dovoljno spremna, što je najgori scenario jednog studenta koji je posvećeno spremao ispit. Ono što dodatno pospešuje ova neprijatna osećanja je konstantno razmišljanje o svemu onome što može da se dogodi da dođe do neuspeha. Takođe, dodatno pospešuju i pokušaji prisilnog zaustavljanja ovih misli, jer kada sebe prisiljavamo da ne mislimo o negativnim posledicama, mi automatski mislimo na njih – ističe Beličevićeva.

Dodaje da je najbolji način da racionalizujemo svoje misli, koje su iracionalne i dovode do anksioznosti i panike.

– Postavite sebi pitanje „Zbog čega se ovako osećam?“ i na taj način nastavite sa osvešćivanjem svojih misli i emocija. Psihoterapija, može biti od velike koristi, jer ima funkciju da nam pomogne da prevaziđemo to i uvidimo dubinu svog straha, koji nekada i nema direktne veze sa samim ispitom.

Tehnike koje pomažu

Psiholog i TA psihoterapeut navodi da postoje tehnike za prevzilaženje treme, koje se mogu primeniti i bar malo smanjiti intenzitet straha.

– Pre svega preporučujem da ranije dođete na mesto gde će se dogoditi ispit, jer na taj način izbegavate dodatni strah od potencijalnog kašnjenja, ali se i privikavate na prostor, što pruža osećaj poznatog okruženja i smanjuje strah od nepoznatog, koji je takođe deo treme koju osećamo. Spremnost je najbolji način da se umanji trema. Važno je da iz svake oblasti znate bar nekoliko podataka veoma dobro, koji će vam se automatski pojaviti u mislima, pre nego što prizovete ostale informacije i za to vreme vam dati osećaj sigurnosti. Duboko i sporije disanje je tehnika koja se može primeniti pred sam ispit. Ono će pomoći telu da se relaksira i uspori rad srca, te će nam dati osećaj opuštenosti. Udah na nos i dupli izdah na usta, sa fokusom na samo disanje ili brojanje u sebi – savetuje Beličevićeva.

Kada strah pomaže

Strah nije bauk, već veoma funkcionalna emocija, koja ima ulogu da nas sačuva od opasnosti, a možete ga prepoznati po znojenju, ubrzanom pulsu, kratkom i plitkom disanju.

– Ove telesne manifestacije nas pripremaju na reakciju „bori se ili beži“. Emocija straha, takođe, čini da nam se celokupno telo, ali i mozak uzbude, pa smo na taj način više koncentrisani na rešavanje situacije. Iz tih razloga, trema može biti veoma funkcionalna, jer nam pomaže da se fokusiramo i koncentrišemo, što za posledicu može imati uspešno obavljen zadatak, koji je bio izvor straha – kaže Beličevićeva.

Upisni rok od 23. juna

Prvi upisni rok za prijavljivanje kandidata trajaće od 23. do 26. juna. Potencijalni akademci će istaknute liste moći da vide najkasnije 26. juna. Polaganje prijemnih ispita odvijaće se od 28. juna do 2. jula, dok će rezultati biti objavljeni najkasnije 5. jula do 16 sati. Upis kandidata mora biti završen do 16. jula do kraja dana.

Drugi upisni rok biće organizovan 2. i 3. septembra, dok će se polaganje prijemnog odvijati 6. i 7. jula.