in

Šta bi u praksi značilo neprihvatanje visokog predstavnika

Dođe li menovanje Kristijana Šmita na dnevni red Saveta bezbednosi UN, očekuje se da Rusija bude protiv, jer traži zatvaranje OHR.

Sdruge strane, ako nemački diplomata stigne u BiH bez potvrde rezolucijom iz Njujorka, suočiće se sa činjenicom da njegovo imenovanje ne priznaju ni Republika Srpska ni ruska ambasada u BiH, piše Srpskainfo.

U najkraćem, tako izgleda pozicija Kristijana Šmita koga je Upravni odbor Saveta za prođenje mira u BiH (PIK) „zvanično“ imenovano za visokog predstavnika u BiH nakon što je Valentin Incko podneo ostavku.

Srpski član Predsedništva BiH i lider SNSD Milorad Dodik prvo je 26. marta izjavio da je „nedavno doneta rezolucija skupštine Republike Srpske doprinela tome da Nemac Kristijan Šmit neće biti izabran za novog visokog predstavnika“.

Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija

Milorad Dodik

Nakon što je Šmit ipak izabran voljom PIK, Dodik je poručio da Srpska ne prihvata imenovanje nemačkog diplomate, niti bilo kakve njegove ingerencije. Kako bi to moglo da izgleda u praksi ako Šmit zaista dođe u BiH mimo procedure propisane Dejtonom?

– Za pretpostaviti je da će se to ogledati u tome da se s njim neće održavati sastanci, da se neće prihvatati njegove odluke i da se ni na koji način neće poštovati njegovo prisustvo i autoritet u BiH. Još od sukoba s bivšim visokim predstavnikom Miroslavom Lajčakom, Republika Srpska je rekla da se odluke OHR neće objavljivati u Službenom glasniku RS. Tada je OHR izgubio svoj kredibilitet u RS i nastavio da donosi neke odluke za Federaciju – objašnjava za Srpskainfo Srđan Mazalica, zamenik šefa Kluba poslanika SNSD u Narodnoj skupštini Srpske.

On podseća na nekoliko koraka koji su se desili u poslednje vreme i koji su doveli do sadašnjih pozicija. Mazalica naglašava da je Narodna skupština od Valentina Incka prvo tražila da podnese izveštaj, što je u skladu s Dejtonskim mirovnim sporazumom, Aneksom 10, koji govori o njegovom izveštavanju strana potpisnica, od kojih je jedna RS.

Srđan Mazalica

Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija

Srđan Mazalica

– Pošto on taj izveštaj nije podneo, mi smo degradirali njegovu odgovornost prema Republici Srpskoj. A onda smo se jasno uzajasnili da nećemo dati saglasnost za imenovanje novog visokog predstavnika. U zaključcima smo praktično rekli da svako imenovanje treba da bude u skladu s Dejtonom, što obavezno uključuje i saglasnost navedenih strana, ali i potvrdu u Savetu bezbednosti UN. Imamo izjave i garancije Ruske Federacije da oni neće dati tu saglasnost. Sledeći korak, u slučaju da se na nelegalan način imenuje novi visoki predstavnik, možemo reći da ga ne priznajemo, da je on za nas nelegalan, nelegitiman, iz razloga što smo na vreme rekli koja je procedura za njegovo imenovanje. Ako je njegov prethodnik prošao potvrdu u SB UN, zašto bi ovaj put bilo drugačije – kaže Mazalica.

Iz Ambasade Rusije u BiH, za sada, nismo dobili odgovore na pitanja u vezi s imenovanjem Kristijana Šmita. Ali, u saopštenju Ambasade, nakon što je UO PIK imenovao Šmita, navedeno je da „nijedna imenovana osoba bez odobrenja Saveta bezbednosti UN neće imati potreban međunarodno-pravni legitimitet i neće se moći smatrati visokim predstavnikom u smislu Dejtona“. Valja podsetiti i da je OHR saopštio da će o odluci UO PIK obavestiti UN.

Imenovanje visokog predstavnika u BiH definisano je Aneksom 10 Dejtonskog mirovog sporazuma: „Zbog kompleksnosti s kojima su suočene, strane zahtevaju postavljanje visokog predstavnika, koji će biti imenovan u skladu s relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija…“

Koa što se vidi, Savet za provođenje mira se ne pominje u Dejtonu. On je nastao mimo toga, 8. i 9. decembra 1995, kada je u Londonu zasedala Konferencija za sprovođenje mira s ciljem da mobiliše međunarodnu zajednicu. Jedan od njenih glavnih zaključaka bio je formiranje Saveta za sprovođenje mira PIK (engl. Peace Implementation Council, PIC) kao administrativne strukture za civilno sprovođenje mirovnog rešenja.

Određeno je da Upravni odbor Saveta čine predstavnici Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Rusije, Ujedinjenog Kraljevstva, SAD, Predsedništva EU, Evropske komisije i Organizacije islamske konferencije (koju predstavlja Turska), pod predsedavanjem visokog predstavnika. Nakon Londonske konferencije, PIK se sastao nekoliko puta, a najpoznatija je Bonska konferencija iz 1997. kada su doneseni zaključci koji se tiču visokog predstavnika (tzv. bonska ovlašćenja).

Njih je visoki predstavnik koristio da donosi amandmane na ustave, donosi zakone i njihove izmene i dopune, smenjuje izabrane funkcionere i državne službenike i zabranjuje im učešće na izborima, oduzima građanska prava i lična dokumenta bez prava na žalbu, za koje je naređivao da se objave u službenim glasnicima.

Međutim, iako se PIK ne spominje u kontekstu imenovanja novog visokog predstavnika, činjenica je da je on mnogo puta do sada prihvatan kao njegov predlagač. Tako je bilo i 2009. kada je Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju kojom se potvrđuje odluka PIK da Valentin Incko bude visoki predstavnik u BiH.

Tada je, za svega nekoliko minuta zasedanja, SB UN sa 15 glasova „za“, usvojilo rezoluciju koju su sponzorisale Austrija, Hrvatska, Nemačka, Italija, Rusija, Turska, Velika Britanija i SAD. Njom je potvrđena odluka PIK u BiH kojim se austrijski diplomata imenuje s mandatom Saveta bezbednosti UN.

Upravo zbog tog primera, u delu javnosti u RS postoji bojazan da bi Rusija i i ovaj put mogla da popusti, vođena nekim svojim, za nas nevidljivim interesima.

Lukić: PIK samozvana organizacija

Profesor prava na Univerzietu u Istočnom Sarajevu, Radomir Lukić, naglašava da Savet za provođenje mira ne postoji ni u reči, ni u slovu Dejtonskog mirovnog sporazuma. Kaže da je to samozvana organizacija država koje su se skupile 1995. u Londonu s namerom “da pomognu BiH”. Kao kaže Lukić, od tada su prisvojili mnogo nadležnosti koje im ne pripadaju ni po jednom pravnom aktu kojim se reguliše stanje u BiH.

– Uzeli su sebi pravo da daju ovlaštenje visokom prestavniku, pribavili sebi pravo da članovi UO iz zapadnih zemalja mogu da govore o ljudima i unutrašnjim odnosima u BiH i tako se mešaju u njene unutrašnje stvari, koje ima pravo da štiti kao svaka druga suverena država. Na kraju, oni su pribavili sebi samovlasno pravo da biraju i visokog predstavnika. Ali, to ne znači da je to pravo pravo. Ono je pod znacima navoda jer ga oni po pravu nemaju, niti ga na pravu mogu zasnovati. Visokog predstavnika može samo da odredi Savet bezbednisti UN, po dosadašnjoj praksi – kaže Lukić za Srpskainfo.