in

Starović: Ideja o “Mini Šengenu” preimenovana u “Otvoreni Balkan” najbolja koja se rodila na Balkanu u 21. veku

Kao važno, Starović je za Tanjug TV ocenio to što inicijativa, koja je, kako je naglasio, naša autohtona i niko je nije ni sugerisao ni nametao, ima jasnu podršku administracije SAD.

“Kada javnost u BiH i Crnoj Gori vidi stvarne rezultate, da se građani S. Makedonije, Srbije i Albanije kreću bez pasoša, bez zaustavljanja na graničnim prelazima, verujem da će pritisak građana i poslovne zajednice biti dovoljno snažan da će njihove vlade pristupiti inicijativi”, rekao je on.

Starović je podsetio da se i Priština potpisom na Vašingtonski sporazum obavezala da će prihvatiti inicijativu.

“Očekujem da će naši partneri morati da skrenu pažnju svom ‘projektu’ u Prištini da mora da sprovodi obaveze”, rekao je Starović.

Prema njegovim rečima, ima onih koji su oduševljeni idejom, ali i onih čije su glavne kritike bile na račun naziva ”Mini Šengen”.

“Konkretnih primedbi nema, osim da je alternativa evrointegracijama, a to nije alternativa, jer su sve tri države čvrsto trasirane ka punopravnom članstvu”, rekao je Starović.

Podsetio je da niko ne bi trebalo da čeka da se, sada odškrinuta vrata EU potpuno otvore i da zato treba biti proaktivan, kako bi se podigao nivo investicija, životni standard građana.

“Inicijativa je zasnovana na istim vrednostima na kojima počiva i EU i ne možemo očekivati da otpori koji će biti indirektni, ispod žita budu direktniji”, rekao je Starović.

Srbija spremna ako Priština odluči da prekrši moratorijum

Starović je izjavio da bi u slučaju da Priština prekrši moratorijum, koji je deo Vašingtonskog sporazuma, Beograd reagovao odmah i broj zemlja koje bi preispitale i povukle odluku o priznanju Kosova bio bi daleko, daleko veći u odnosu na one koje bi ga priznale.

Starović je, upitan da prokomentariše navode da je 10 zemalja spremno da povuče priznanje ako bi Priština inicirala nova priznanja, podsetio da je u kampanji koju je Srbija pokrenula 2017. godine 18 zemalja povuklo odluku o priznavanju nezavisnosti.

“Postignut je cilj u velikoj meri,110 zemalja je bilo na strani Prištine, preko polovine članica UN. Uspeli smo da broj smanjimo za 18 i spustimo ga ispod ključnog broja od 97”, rekao je Starović.

Srbija je, kako je naglasio, posvećena poštovanju svih obaveza prihvaćenih na međunarodnom planu, bilo Briselskog ili Vašingtonskog sporazuma – čiji je ključni deo dvostruki moratorijum.

Podsetio je da to znači da će Srbija suspendovati aktivnosti na “otpriznavanju” nezavisnosti KiM, a Priština se suzdržati od traženja podrške za članstvo u međunarodnim organizacijama.

Državni sekretar je naglasio da će Srbija do poslednjeg slova i dana poštovati dogovor.

Dodao je da smo se nadali da bi ako bi postojala dobra volja Prištine i međunarodne zajednice taj moratorijum mogao da bude produžen.

“Ali takve volje nema u Prištini, ali ako prekrše do 4. septembra ili odluče da ga se ne pridržavaju posle, bićemo spremni za tako nešto”, rekao je on i naglasio da ne bi mogao da govori o zemljama koje bi promenile stav po pitanju priznanja kosovske nezavisnosti zbog posvećenosti sporazumu potpisanom u Vašingtonu.

“Ne mogu da govorim o broju zemalja koje bi možda mogle da preispitaju pogrešne odluke, ako bi stavari krenule u tom pravcu koji ne želimo, broj zemlja koje bi preispitale i povukle bilo bi daleko, daleko veći u odnosu na broj država koje bi možda odlučile da priznaju nezavisnost Kosova posle toliko godina”, rekao je on.

Na pitanje da li SAD ili EU imaju veći uticaj na KIM, Starović kaže da je sasvim jasno da je uticaj SAD daleko veći od uticaja EU iz više razloga, između ostalog, i zato što je EU perspektiva Prištine i dalje neizvesna.

EU je izgubila veliki deo kredibiliteta na zapadnom Balkanu, rekao je on i podsetio na Solun i Samit 2003. godine kada nam je dato obećanje da ćemo postati članice EU.