in

TRI KORAKA AMERIČKOG PLANA ZA KOSOVO 1) Zauzdati Kurtija 2) Pritisnuti Grčku 3) Izolovati Srbiju na diplomatskoj vetrometini i NATERATI JE NA PRIZNANJE

Pritisak na Prišitnu, pritisak na Grčku, pritisak na Beograd. Na to se, možda baš i tim redosledom, svodi angažman Sjedinjenih Država i EU pred početak nove runde dijaloga Beograda i Prištine na visokom nivou.

Diplomatski razum pre svega SAD, ali i EU, nalaže da se pre snažnog pritiska na Srbiju da na neki način prizna Kosovo, najpre raščisti teren na prištinskoj strani. Tako bi Srbija bila ostavljena na diplomatskoj vetrometini kao naizgled jedina strana koja, navodno, “koči dijalog” i “razumno rešenje” koje je “dobro za sve” i “otvara put ka EU”. Ako bi se u međuvremenu dogodilo da još neka od članica EU, poput Grčke, prizna Kosovo, položaj Srbije na toj vetrometini bi bio još teži i izolovaniji.

U ovom planu posebne probleme međunarodnim diplomatama pravi prištinski premijer Aljbin Kurti, jer odbija da prihvati kontinuitet dijaloga i ono što je poslednjih godina u Briselu dogovoreno.

Foto: Aleksandar Dimitrijević, Shutterstock / RAS Srbija

EU kosovo

Izostaće non-pejperi

Kako “Blic” saznaje, sastanak najviših zvaničnika predsednika Srbije i prištinskog premijera Kurtija, koji je planiran sredinu juna, neće na stolu imati gotova rešenja. Kako sada stvari stoje, izostaće čak i non-pejperi, toliko pominjani u poslednje vreme. Iako se međunarodnoj zajedinici žuri da zatvori pitanje Kosova, sama obnova dijaloga na visokom nivou biće uspeh.

“Priroda” se obnavlja posle skoro godinu dana, kada su se 7. septembra u Briselu susreli predsednik Vučić i tadašnji prištinski premijer Avdulah Hoti. Zato se za novi susret Vučić – Kurti, u međunarodnim krugovima spekuliše da će biti kraći sastanak sa opipavanjem terena.

Miroslav Lajčak, Metju Palmer

Foto: Twitter / screenshot

Miroslav Lajčak, Metju Palmer

Kurti ignoriše sve dogovore

Ove nedelje u Prištini i Beogradu borave Metju Palmer, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, i Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine. Posle tri dana u Prištini, Lajčak će sa predsednikom Srbije razgovarati u četvrtak popodne, a posle susreta sa Lajčakom predsednik Vučić razgovaraće zvanično i sa Palmerom. Posle pojedinačnih razgovora biće održan zajednički sastanak.

“Blicov” izvor iz diplomatskih krugova u Prištini navodi da Kurti u razgovoru sa međunarodnim predstavnicima ili izbegava razgovor o dijalogu sa Beogradom, ili jasno govori da je protiv. Ipak, na zakazani nastavak razgovora u junu ipak mora da dođe, jer bi sve suprotno bilo skandal za SAD i EU, čije su diplomate ovih dana u ofanzivi u Prištini i Beogradu.

Aljbin Kurti

Foto: Visar Kryeziu / Tanjug/AP

Aljbin Kurti

Osim što izbegava dijalog, Kurti ignoriše sve što je dosad dogovoreno.

– Kosovski premijer ne prihvata ono što su njegovi prethodnici dogovorili. Odbija da prihvati kontinuitet dijaloga u Briselu, a posebno negira, niti želi da sprovodi postignute sporazume koji se odnose na srpsku zajednicu – kaže sagovornik “Blica”.

Etničko čišćenje, pa “građansko Kosovo”

Kurti neće ni da čuje za Zajednicu srpskih opština. Uporno međunarodnim sagovornicima ističe da je zajednica nedopustiva i da on ne dozvoljava formiranje.

– Agresivno zastupa tezu da Evropa ne sme da dozvoli stvaranje entiteta na nacionalnom nivou, a što bi Zajednica srpskih opština bila. Neprestano ponavlja da je to rešenje praktično rušenje “građanskog Kosova” – kaže izvor “Blica” iz Prištine.

Dijalog se i prošle godine na relaciji Vučić – Hoti završio kada je predsednik Srbije pokrenuo pitanje Zajednice srpskih opština. Hoti je, inače, doveden na vlast tako što je uz snažan angažman američke diplomatije oborena prva Kurtijeva vlada.

manastir Visoki Dečani

Foto: V. Lalić / RAS Srbija

manastir Visoki Dečani

Poništavanje srpske Crkve i tradicije

Druga teza koja otežava dijalog je insistiranje da pitanje Srpske pravoslavne crkve ne bude deo pregovora u Briselu. To je takođe Kurtijev zahtev. On neprestano ponavlja međunarodnim zvaničnicima da je to “isključivo lokalna stvar” i da niti sme, niti ima potrebe da se diže na viši nivo.

Ovaj zahtev Kurtija ima uporište ne samo u zaokruživanju priče o nezavisnom Kosovu, već i brisanju srpskog pitanja generalno. Uslovno rečeno “rešavanje” položaja SPC samo u okviru privremenih institucija praktično znači nerešavanje stvarnih nagomilanih problema i poništavanje srpske tradicije i Crkve na prostoru Kosova i Metohije, kao i uklanjanje jedine srpske institucije na KiM koja postoji na celoj teritoriji.

Gracanica manastir_140614_Ras foto zoran loncarevic018

Foto: z. lončarević / RAS Srbija

Gracanica manastir_140614_Ras foto zoran loncarevic018

Grčka se “krčka”

Dok se vrši pritisak na najblaže rečeno nesaradljivog premijera, pojedine države EU pritiskaju preostale članice koje nisu priznale Kosovo. Kako “Blic” saznaje, najžešći pritisak usmeren je na Grčku.

Grčka zasad ne menja stav da neće priznati samoproglašenu nezavisnost Kosova i u političkom smislu je čvrsta u takvom opredeljenju. Pritisak pojedinih članica EU na Grčku, međutim, ne staje, jer je zbog otežane finansijske situacije usled koronavirusa pogodno tle za “uticaj”. Priznavanje makar jedne od pet država EU – Španije, Grčke, Kipra, Rumunije, Slovačke – smatralo bi se izuzetnim uspehom EU diplomatije.

kosovo merdare kombo RAS Oliver Bunic, Vladimirt Zivojinovic, Profimedia, Shutterstock

Foto: Oliver Bunić, Vladimir Živojinović, Profimedia, Shutterstock / RAS Srbija

kosovo merdare kombo RAS Oliver Bunic, Vladimirt Zivojinovic, Profimedia, Shutterstock

Svi činovi dijaloga Beograd – Priština

  • Početak dijaloga između Beograda i Prištine bio je 8. marta 2011. godine. To je bio tehnički dijalog. Učesnici su bili Edita Tahiri i Borko Stefanović. Dogovor: Sporazum o integrisanom upravljanju “granicama” i Sporazum o regionalnom predstavljanju Kosova.
  • Prvi politički dijalog bio je 19. aprila 2013 godine. Učesnici su bili Ivica Dačić i Hašim Tači. Potpisan je Sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine, poznatiji kao Briselski sporazum.
  • Sporazum o zajednici srpskih opština, slobodi kretanja i mostu u Mitrovici potpisan je tokom dijaloga koji je vođen 2015-2016. Učesnici su bili Aleksandar Vučić i Isa Mustafa.
  • Dogovor o nastavku dijaloga i nova faza pregovora potpisani su 3. jula 2017. Učesnici su bili Aleksandar Vučić i Hašim Tači.
  • Tokom 2018. i 2019. dolazi do zastoja u pregovorima. Kosovo uvodi takse od 100 odsto na robu iz Srbije.
  • Dana 7. septembra 2020. godine, na sastanku sa Avdulahom Hotijem, Aleksandar Vučić traži sprovođenje dogovora o Zajednici srpskih opština.