in

“TRPEO SAM JEZIVE BOLOVE, GUBIO SAM NADU DA ĆE ME NAĆI” Dramatična ispovest Ivana koji je 42 sata proveo u ambisu kod Mitrovice

Mentalna i fizička snaga, nadljudski napori u borbi za preživljavanje, ali i dobra organizovanost njegovih prijatelja i ljudi dobre volje koji su stigli u poslednji čas, spasili su pre dva dana motociklistu Ivana Miloševića iz Beograda sigurne smrti, nakon 42 sata koje je proveo u ambisu, posle udesa u mestu Dudin krš nadomak Severne Mitrovice.

Milošević je iz bolničke postelje otkrio detalje drame koju je preživeo. Od teških povreda zadobijenih u nesreći, Ivan se trenutno uspešno oporavlja na odeljenju Intenzivne nege KBC u Severnoj Mitrovici, piše Kosovo online.

Njegova namera da nekoliko dana provede na Ohridskom jezeru, ali i na moru u Grčkoj, pri čemu je planirao da u prolazu poseti svoje prijatelje u Gračanici i Severnoj Mitrovici prekinuta je u petak oko 15 časova, kada je u mestu Dudin Krš kod Severne Mitrovice doživeo nesreću za koju, kako kaže, ni sam ne zna kako je do nje došlo.

– Same nesreće se ne sećam, ni situacije koja je dovela do toga. Jedino čega se sećam u kratkim slikama je da sam se tumbao van kolovoza i da sam završio u šancu. Ne sećam se nikakvog incidenta, koje sam ranije uvek uspevao uspešno da izbegnem. Zato sumnjam da sam zaspao za volanom – započinje svoju nesvakidašnju priču, bajker Ivan Milošević.

U šancu dobokom osam metara

On dodaje da je sledeći trenutak čega se seća bilo njegovo buđenje ispod motora i osećaj bolova u čitavom telu.

– U početku nisam bio siguran da li sam stvarno imao udes ili samo sanjam, ali sam već sledećeg trenutka video da sam zapetljan ispod motora, koji, na svu sreću, nije bio svom težinom na meni, jer se oslonio na dve obližnje stene. Znao sam da moram da se isčupam ispod njega kako bih mogao da dišem i to moje izvlačenje je, zbog povreda u čitavom telu, trajalo čitavih dva sata. Zbog umora i bolova sam ponovo pao u nesvest ili san, ne znam tačno, i to je sigurno trajalo sat, dva, dok se ponovo nisam osvestio. Tada sam čuo određene glasove ljudi u daljini, koji nažalost nisu mogli da me vide. Pokušao sam da skupim snage i daha da uzviknem “u pomoć”, ali taj moj pokušaj niko nije čuo, tako da mi je jedini način da preživim bio da se izvučem iz šanca dubokog sedam, osam metara i kroz šipražje dovučem do puta sa kojeg sam i sleteo – kaže Milošević.

Da nesreća bude veća, iz ruku mu je ispao mobilni telefon koji je neprestano zvonio, ali nije mogao da ga dohvati zbog povreda koje je zadobio. Nakon par sati, kada se baterija ispraznila, telefon je, kaže, utihnuo, što je bila još jedna otežavajuća okolnost u njegovom pronalasku.

Borba za život i potraga

Borba za život i povrede od udesa vidljivi su na telu ovog vedrog mladića koji, kako kaže, u početku nije sumnjao da će preživeti, ali kako su sati i dani odmicali, i njegova snaga, ali i vera da će biti pronađen polako su nestajali.

Porodica i prijatelji u subotu su razglasili vest o njegovom nestanku, a obaveštena je i kosovska policija i Euleks. Opsežna potraga je krenula.

– U početku nisam sumnjao da ću biti spašen, jer sam znao da me traže, ali je dehidratacija bila ono čega sam se bojao. Tog jutra sam pre polaska doručkovao i ništa nakon toga nisam jeo i pio. Ipak, uspeo sam da izdržim taj čitav dan, noć, naredni dan i narednu noć, ali je već trećeg dana dehidratacija počela da uzima maha. Sve sam manje uspevao da se uspenjem uz liticu uz koju sam se verao pomoć prstiju i glave, jer nisam mogao da pomeram kukove i kolena od zemlje zbog povreda koje sam zadobio. Pomerao sam se po 20, 30 centimetara i ponovo padao u nesvest od nemoći i bolova. I tako tri dana – govori Ivan.

“Nisam verovao da će neko stići”

Navodi da je, nakon više od 40 sati provedenih u jarku sa teškim povredama, ipak počeo da razmišlja o najgorem ishodu koji može da ga zadesi, smrti.

– Treći dan sam počeo da sumnjam da li će me iko naći i počeo sam da razmišljam kako je to umreti zbog dehidratacije. Nisam verovao da će neko stići da me nađe dok sam još živ. Ipak, nisam u potpunosti gubio nadu, davao sam sve od sebe što sam mogao, ali kako je vreme prolazilo, tako je i moja snaga nestajala i postavljalo se pitanje da li ću uspeti – sa nevericom se seća Milošević.

Foto: Kosovo online / youtube

Ivan Milošević

Ipak, zahvaljujući njegovim prijateljima iz Gračanice, bajkerima iz Mitrovice i ljudi dobre volje, Ivan je u nedelju pre podne pronađen, a taj, kako kaže, nestvaran trenutak, po sopstvenom prizanju će pamtiti zauvek.

– To je bilo nestvarno. Teškom mukom uspinjao sam se onih 10, 15 centrimetara uz liticu, kada sam čuo glasove koji su bivali sve bliži. Usledio je poziv “Ivane, jesi li tu?”, nakon čega sam shvatio da sam spašen i da mi je jedini zadatak da ostanem tu i ne skliznem ponovo u jarak. Sada mogu da kažem da su oni došli dosta brzo s obzirom da nisu imali nikakvih saznanja gde se ja nalazim i hvala im još jednom na tome što su me spasili – kaže Milošević.

Tretman na naboljem nivou

Reči hvale ima i za medicinsko osoblje KBC u Severnoj Mitrovici gde je, kako kaže, tretman na najvećem mogućem nivou i ophođenje osoblja čak i bliskije nego što to profesija nalaže.

– Poznato je da Srbi sa Kosova gaje posebne emocije prema nama koji dolazimo iz centralne Srbije i zato se, svi mi koji dođemo ovde, osećamo vrlo prijatno. Prošli smo sve analize još prvog dana, uradili smo stvari koje su bilo potrebne i sada se oporavljam brzinom koja je moguća u situaciji u kojoj se nalazim – zaključio je Milošević.

Dr Milena Cvetković

Foto: Kosovo online / youtube

Dr Milena Cvetković

Da je njegovo zdravstveno stanje stabilno i pored teških povreda koje je zadobio, za Kosovo onlajn je potvrdila načelnica Odeljenja anesteziologije dr Milena Cvetković.

– Današnje stanje pacijenta je za sada stabilno. Uradićemo dodatne dijagnostičke metode, kao što je skener glave da vidimo u kakvoj je situaciji sada mali hematom, odnosno krvarenje koje je bilo. Takođe, proverićemo ponovo i grudni koš, a za sada sve ide dobro, prelomi kostiju su za sada stabilni i pacijent je dobrog opšteg stanja, svestan, orijentisan i nema većih problema, uprkos tome što su povrede teške i opasne po život – rekla je dr Cvetković.