in

Ružić za RTV: Nadam se da ćemo doći do mogućnosti da se organizuju maturske večeri

Ružić je, gostujući u emisiji “Sučeljavanje” na Radio-televiziji Vojvodine, rekao da je važno da ne pristupamo pitanju proslave mature na emotivan način, te da razume da je to tradicija koju smo svi prošli.

„Deca su za nastavu u prirodi, za rekreativnu nastavu, za proslave. Zatražili smo od Kriznog štaba preporuku za okupljanja i dolazimo ka jednom održivom rešenju. Dr Predrag Kon je rekao da treba da utvrdimo kriterijume za okupljanja generalno, što će onda važiti i za maturske proslave. Nadam se da ćemo doći do mogućnosti da se organizuju maturske večeri. Od predškolskih ustanova do visoko-školskih, vi imate 1.250.000 dece i mi nemamo pravo na grešku. Sa pažnjom slušamo Krizni štab. Nadam se da ćemo iduće nedelje izaći sa modelom okupljanja. Krizni štab predano radi na tome, približili smo ideje kao da iznađemo model koji će biti održiv. Matursko veče je životni događaj… tu su odela, haljine. Važno je i sa aspekta privrede. Važno je da se strpimo , a najgore da se tako nešto radi ilegalno. Brojke su zaista pale, daj Bože da dođemo do zelene grane. Mislim da nema razloga toliko rigidno sagledavamo stvari, da imamo mali ventil da se opustimo“, rekao je ministar.

Direktor Osnovne škole „Đorđe Natošević“ Nedeljko Đorđić je rekao da je ponosan na to kako je ceo sistem prosvete izdržao tokom pandemije, da je sistem pokazao fleksibilnost i da su svi brzo reagovali, od pokrajine do republike.

„Mi smo kao mačka, uvek se dočekamo na noge. U početku je bilo konfuzije, nije bilo dovoljno računara, ali su se škole dovijale. Imao sam sreću da budem pre 20 godina u SAD gde su oni tada učili nastavu na daljinu. Njima je trebalo 20 godina da se digitalizuju. Među učiteljima i nastavnicima ima sada takvih eksperata za onlajn nastavu. Problem je dalje opremanje i digitalizacija škola. Dobro je što smo uspeli da uočimo da je najbolji model kombinovani model. Dobra je to alatka i nužno zlo, ali bez nastave u učionici to nije dobro. Deca su bila uskraćena za lični kontakt, a najžalije mi je prvaka koji nisu upoznali drugu polovinu razreda. Maturanti još uvek iščekuju. Ako smo do sad mogli da čekamo, dajte još 10 dana da se strpimo“, istakao je on.

Predsednik Aktiva direktora srednjih škola u Novom Sadu Vukašin Lazović je takođe rekao da moramo imati strpljenja, te da su maturanti dovoljno odrasli da shvate kako smo živeli u poslednjih godinu dana.

„Ne možemo van pravila, ne možemo ilegalno. Proći će i ovo. Srednjoškolci su se trudili da na najbolji mogući način osmisle nedelju kada je onlajn nastava i nedelju kada idu u školu. Ništa ne može zameniti živu reč. Najbolje je raditi nešto uživo, uz direktni kontakt. Dobro smo se izvukli, ovo će biti veliko iskustvo i za njih. Sve se može nadoknaditi. Rupa u znanju mora biti, pitanje je samo da li su to male rupe ili provalije. Onaj ko je hteo da radi mogao je veliki deo tih propusta da anulira. Sve se može nadoknaditi, ako su životi ostali sačuvani“, poručio je Lazović.

Đorđić je napomenuo da smo uspeli da izbegnemo teže posledice zaražavanja među decom, a da je kod njega u školi oko 40 odsto nastavnika imalo blaži oblik korone.

studio

„Nastavnici su podneli velik teret, bili su na prvoj borbenoj liniji, ali bili su tamo i medicinari. Najvažnije je da se i danas vidimo, da smo živi i zdravi. Svako znanje se može nadoknaditi. Naučili smo da uživamo u malim stvarima. Dok nismo imali koronu nismo ni znali koliko smo bili srećni ranije. Svaka čast nastavnicima u malim sredinama koji su radili bez osnovnih sredstava. I dalje ima genijalaca koji su pokazali veliko znanje. Prosveta se pokazala kao veoma izdržljiv sistem. Pohvalio bih učitelje, roditelje i decu, koja su bila savesna i radili domaći“, rekao je Đorđić.

Ministar Ružić je rekao da dugujemo veliku zahvalnost za posvećenost i inovativnost nastavnom i vannastavnom osoblju, ali najviše deci, kao i da obrazovni sistem nije bio plodno tle za prenošenje koronavirusa.

„Obrazovanje ne sme biti eksperiment. Treba gledati perspektivu od 50 godina, da idemo u korak sa vremenom, ali i da sačuvano nacionalni identitet i tradiciju. Postoji kontinuitet reformskog procesa, reforma kurikuluma se završava sa ovom godinom. Ministri su prolazna kategorija, a ljudi koji vode ovaj sistem su nevidljivi, ali najvažniji. Velika je rezerva bila prema digitalizaciji, mnogi su to gledali sa skepsom. Premijerka Ana Brnabić je digitalizaciju postavila na pijedestal, a sada smo videli koliko je to dragocen alat. Imali smo veliki broj edukacija za digitalno opismenjavanje, nastavnici su ovladali time. Đaci i studenti su već opismenjeni, oni žive u 21. veku. Sada kada vidimo kao da ocenimo ta znanja, nije lako ni u redovnim okolnostima. Sva uputstva direktorima i nastavnicima su išla u pravcu toga da refleksija bude komplementarna situaciji u kojoj se nalazimo. Nema priča da je izgubljena godina. Uvek ste imali vanserijsku decu i onu koja nisu zainteresovana“, objašnjava Ružić.

Đorđić kaže da je posmatrao kako su snašle kolege iz nekih razvijenih zemalja EU, te da smo po mnogo čemu odradili bolji posao nego oni tamo.

„Nije izgubljena godina. Najveća slabost je bilo nedostatak računara. Škola je omogućavala da se dođe u školu i da roditelj uzme pripremu za nastavu u pisanoj formi. U prvom momentu, dok nije stigla oprema, ljudi su se lepo snašli. Škole su se od ove školske godine opredelile za određene platforme, koje su bile plaćene od strane Ministarstva prosvete, što je odlično“, rekao je on

Ministar Ružić je rekao da ne bismo tako lako odgovorili na izazov, da digitalizacija nije počela 2017. godine, te da danas imamo digitalizovan upis u srednje škole.

„Preko 10.000 digitalnih učionica je opremljeno. Prošle godine su se sredstva preusmeravala u zdravstvo, ali ove godine će do septembra biti opremljeno još 10.000 učionica. To je krupan zahvat koji zahteva mnogo novca. Mi ćemo završiti te digitalne učionice. Obezbeđen je bežični internet u najvećem broju škola. Urađena je analiza sa 32.000 ispitanika, od nastavnika, preko dece, do roditelja. Pitali smo ih da li su im digitalni uređaji bili na raspolaganji. Samo oko jedan odsto ispitanika je odgovorilo da im nisu bili dostupni. Digitalizacija nije tehničko-tehnološki proces, nego društveni. Upis u osnovnu i srednju školu, sada sve ide onlajn“, istako je on.

Vukašin Lazović je rekao da je dualno obrazovanje veliki adut, ali da nije naveći, te da su dar, talenat i duh temelji napretka i vrednosti.

„Ono što možemo kupiti, to je važno, ali duhovna vrednost je višeg reda. Uz sve to što moramo poštovati i da ne zaostajemo, to se razume. Očekujemo maksimalnu moguću opremljenost. Ali nije materijalno osnovno, to je samo jedan segment koji će se steći kada u celosti budemo jači“, objašnjava on.

Ružić se osvrnu i na socijalni dijalog, rekavši kako ispada da je koronavirus opravdanje da se ovaj dijalog ne vodi.

„Ja sam protiv toga. Kada pogledamo sektorska povećanja plate u javnim službama, tu su vojska policija, zdravstvo i prosveta. Da li su bila dovoljna – ne, da li su bila realna – da. Pominjali su se platni razredi, koji bi bili pravični. Dualno obrazovanje je šansa, u srednjoj školi je počelo 2016. godine, sa preko 800 kompanija i 10.000 učenika. Sada počinje u visokom obrazovanju. Dualno obrazovanje je važno da mirimo svet rada i kapitala, da uvežemo tržište rada i kapitala. Profilisane kompanije znaju koji im kadar treba. Novi Sad je jedan od pravih reprezenata benefita dualnog obrazovanja. Kroz jedinstveni informacioni sistem prosvete vidimo šta to tržištu treba, koji obrazovni profili. Nije plata isključiv razlog zašto je posao nastavnika deficitaran. Atraktivnost profila zavisi i od menadžmenta fakulteta“, rekao je ministar.

Govoreći o deficitu nastavnika matematike, Nedeljko Đorđić je naglasio kako oni koji dobro poznaju matematiku idu na FTN, te da su direktori škola tokom pandemije bili u situaciji da otimaju profesore jedni od drugih.

„Država mora strateški da se ophodi prema ovom pitanju. Stopa izdvajanja za obrazovanje je 2,9 odsto budžeta, treba da ima više sredstava za obrazovanje i nauku. Što se tiče unapređenja uslova rada, za nauku treba više sredstava, da naši naučnica imaju bolje uslove. Trebalo bi da se utvrdi sistem nagrađivanja za najbolje radnike, da nema više uravnilovke, da nagradimo najbolje od nas. Da istaknemo, 46 najboljih učenika iz Novog Sada su bili na Krfu. Promocija najboljih među decom bi stvorilo i manje nasilja“, objašnjava on.

Ružić podseća na činjenicu da je tih povećanja plata bilo i da samo povećanje nije glavno, nego i ulaganje u infrastrukturu.

„Imamo četiri naučno-tehnološka parka, start-ap kompanije, klinci ovde rade svetski biznis. Takvih ulaganja nije bilo u poslednjih 50 godina u visoko-školske ustanove. Treba da imamo kontinuitet. Pedagogija je atraktivna i ne vidim tu taj manjak, jedini je manjak kod matematike i fizike. Tragamo zajedničkim snagama, da vidimo šta je rešenje. Nema vaspitno-obrazovnog procesa bez matematike. Kada živite u uređenju koje ima primese kapitalizma, onda i tržište opredeljuje neke segmente, ali to nije opravdanje da se ne izvrši državna intervencija. Naći ćemo rešenje, ali svako će na uprošćen način reći da su male plate. One nisu male… nisu ni zadovoljavajuće, ali to nije odlučujuće za bavljenje ovim poslom“, zaključio je on.

Celu emisiju “Sučeljavanje”  možete pogledati ovde ovde