in

Vučić: Sukob Jerevana i Bakua upozorenje o opasnosti zamrznutih konflikata, to nam je za nauk

“U tom konfliktu videli smo apsolutnu nemoć kompletne međunarodne zajednice. I zato sam protiv stanja zamrznutog konflikta na Balkanu”, rekao je Vučić.

Istakao je da je dovoljno da jedna regionalna sila kaže “proterajte ih, napadnite ih”, i niko ništa ne može da uradi, sem da izda dva saopštenja.

“To je nama za nauk. Situacija u svetu se promenila, postoji više partikularnih interesa i moramo da budemo spremni u svakom trenutku zemlju da sačuvamo. Protiv sam zadržavanja zamrznutog konflikta bilo gde na Balkanu, uključujući i kod nas”, rekao je Vučić.

Zato je, kaže, od presudnog značaja da pokušamo da napravimo kompromis sa Albancima, kao što treba da uradimo sve što možemo da ne doprinesemo razbuktavanju bilo kakvih dodatnih strasti u BiH, a ne može, ističe, da kaže da nije zabrinut zbog situacije i poruka koje dobijamo i sa te strane reke Drine.

Nikad nismo bili dalje od kompromisa za Kosovo i Metohiju,ne krivicom Srbije

Nikada nismo bili dalje od kompromisnog rešenja po pitanju KiM i to najmanje zahvaljujući srpskoj krivici, izjavio je danas predsednik Aleksndar Vučić.

“Ja ću dati sve od sebe da i Vlada Srbije i svi koji u razgovorima učestvuju daju sve od sebe da se približimo kompromisnom rešenju. Iako, kako mi to sada izgleda – gotovo da nikada dalje od kompromisnog rešenja nimso bili”, rekao je Vučić na sastanku Nacionalnog konventa o EU.

Istakao je da je to najmanje “zahvaljujući” Srbiji i srpskoj krivici, osim, kaže, ako neko ne misli da bi trebalo da samo priznamo nezavisnost Kosova i da kažemo da nas baš briga za srpski narod i da li Srbija nešto treba da dobije.

Vučić je dodao da su uslovi u razgovorima oko KiM vrlo teški.

“Jer, kada neko kaže da je za njih završena priča o ZSO, koju je trebalo da ispune pre osam godina, a da pri tom čujete blage tonove iz EU, pitate se šta bi bilo da smo mi to rekli i uradili. Ali, za njih (Prištinu) ćete uvek da čujete opravdanje. Da mi nešto nismo ispunili sedam ili osam godina, bolje da ne govorim kakve bi bile posledice”, rekao je Vučić.

Na to smo, konstatuje, navikli, jer šta god Priština da uradi, oni koji su stvorili tzv. nezavisno Kosovo, biće na njenoj strani, te poručuje da mi moramo toga da budemo svesni, da razumemo svoju poziciju, čuvamo svoje interese i insistiramo na dijalogu, da gledamo kako oda sačuvamo ljude.

Vučić je rekao je sada 95.000 Srba na KiM, te da je manji pad u odlasku ljudi sa Kosmeta nego ikada, što znači da je, posebno na severu, obezbeđena sigurnost za građane.

“Ali, svejedno, to je život od danas do sutra, ne samo za ljude na KiM, već i za Beograd, Pristinu, Tiranu, sve nas… Niko ne zna šta donosi sledeći dan i jutro”, konstatovao je on.

Podsetio je da su 22 od 27 zemalja EU priznale Kosovo, a sa druge strane ima zemalja u svetu koje ga nisu priznale i štite naša politička prava i čuvaju integritet u Savetu bezbednosti.

Zbog toga ne možemo i ne smemo da im okrenemo leđa, iako su, kaže, neke od njih povređene što, uprkos tome, istrajavamo na našem EU putu, jer je budućnost Srbije u evropskoj porodici naroda.

U toj nimalo lakoj situaciji, ističe, uspeli smo da otvorimo vrata prvi put u Vašingtonu.

“Ne mislim da su potpisani sporazumi nešto što će rešiti sve probleme na svetu, ali su važni jer su pružili priliku da ubuduće možemo da zakucamo na vrata svakom senatoru i Beloj kući, što do juče nismo mogli. Pozicija Srbije je popravljena”, rekao je Vučić.

Dodao je da Srbija i sa Rusijom i Kinom ima dobre odnose.

Istakao je da su za Srbiju važne regionalne inicijative, jer smo svi mi ovde “mali” i uvek su svi koristili naše sukobe, na Zapadnom Balkanu.

“Odnosi u regionu su važniji od drugih, zato moramo da pokušamo da govorimo po značajnom delu pitanja jedinstvenim glasom i time će naša snaga u Evropi i drugim mestima biti neuporedivo veća. Nadam se da ćemo uspeti i voleo bih da nam za to bude potrebno mnogo manje godina”, rekao je Vučić.

“Ne smemo ostaviti zamrznuti konflikt našoj deci, jer će se jednog jutra probuditi i – “počeo je rat'”, kazao je on.

Naveo je da je najvažnije, i zato to, kaže, uvek i ponavlja, da Srbija želi da očuva mir i stabilnost, što, podvlači, nije floskula, već se to mora uraditi gotovo po svaku cenu.

Vučić je poručio da je situacija u svetu kompleksna i da se Srbija, kao mala zemlja na raskrsću puteva, koja ima problema sa teritorijalnim integritetom, nalazi u posebno teškoj situaciji.

“Ne moram da govorim koliko sam predstavnika različitih zemalja, koji su želeli da mi ukazuju na potencijalno kršenje Rezolucije 478 po pitanju Jerusalima, podsetio da su svi već odavno prekršili Rezoluciju 1244 i da ne haju zbog toga, ne boli ih glava. Jer, oni imaju pravo da krše sve sto žele, a mi ne smemo da razmišljamo da prekršimo nešto”, rekao je Vučić.

On je istakao da kompletna spoljna politika Srbije ima dva osnovna cilja, a to su: pozicioniranje zemlje i očuvanje stabilnosti i mira u regionu, i ekonomski napredak države.

Pošto, kako je konstatovao, uvek želimo da vidimo samo negativne stvari, želi da podseti da je Srbija, u poslednjih pet godina naročito, posle izvedenih ekonomskih reformi, fiskalne konsolidacije, ne samo lider na Zapadnom Balkanu, već i među najuspešnijim evropskim zemljama, ubedljivo po stopi ekonomskog rasta, u borbi protiv korona virusa, i stanju budžetskog deficita, a od manje i srednje razvijenih zemalja – po odnosu javnog duga i BDP-a.

“To smo uspeli verujući u svoj rad, trud, uprkos skeptičnosti svih“, rekao je on.

Uspeli smo, kaže, zahvaljujući ogromnom broju investicija, ukazujući da je država uspela da diversifikuje investicije.

Rekao je da je ranije Rusija imala nešto značajniju poziciju zbog kupovine NIS-a, a danas imaju neke azijske zemlje, ali da ključnu ulogu ima EU, posebno Nemačka.

Naveo je da je Srbija, u prvih sedam meseci, uprkos pandemiji, imala 1,615 milijardi evra direktnih stranih investicija, što je, konstatovao je, nestvaran rezultat.

Što se životne sredine tiče, kaže naravno da će se država posebno posvetiti zelenoj agendi, ali neće bežati od reindustrijalizacije zemlje, iako u Evropi rade na deindustrijalizaciji.

Ukazao je da Srbija danas ima radnike, i da je stopu nezaposlenosti sa ranijih 29,5 odsto svela na istorijski minimum od 7,3 odsto.

Ukazao je da se snaga države danas zasniva na tri osnovna stuba, i da je sve promenjeno u vreme kovida.

Rekao je da je važna politička snaga, koliko može jedna država da ostvaruje dobre kontakte, ugovore sa različitim zemljama i organizacijama, da se politička moć ogleda u pravljenju saveza, te da je još važna snaga ekonomije, vojske, ali i zdravstva.

Ukazao je da je svet multipolaran sa četiri velike sile – EU, SAD, Ruska Federacija, Kina.

Istakao je da je Srbija ulagala u vojsku, i da najviše, u odnosu na svoju veličinu i ekonomiju, ulaže i u zdravstvo.

“Politički gledano, da pravimo saveze sa svima. Nalazimo se na evropskom putu, nastavićemo da se borimo za ubrzanje evrointegracija, ali se nećemo odricati prava na mišljenje, prava da iskažemo istinu bilo kome, ma kako se on zove. Ponosimo se da je Srbija nezavisna država koja samostalno donosi odluke”, rekao je Vučić.

vucic,, konvent,, sastanak

Na početku skupa, Nacionalni konvent o Evropskoj uniji organizovao je danas sastanak čiji je cilj da se ponovo pokrene dijalog o rešavanju pitanja Kosova, kao i teme spoljne politike Srbije, predsednik je rekao da mu je teško da govori na ovakvom skupu, jer u Srbiji u kojoj je svako “bolji predsednik od predsednika, bolji selektor od selektora i bolji reditelj od reditelja” nije jednostavno govoriti o temama o kojima svi sve znaju, i to, primećuje, znaju “najbolje”.

Predsednik poštuje ulogu civilnog društva 

“Imali smo otvorene razgovore. O nekim pitanjima smo saglasni, po mnogima nismo. Ja sam saslušao njihove primedbe, a oni moje odgovore. Nekada im se dopadnu nekada ne, i nema tu velike filozofije”, rekao je Vučić, posle prvog dela sastanka sa Nacionalnim konventom o EU, na pitanje kakva je uloga civilnog društva u kreiranju spoljne politike.

Vučić je naveo i da je dobra praksa da se čuju.

“Mi da čujemo njih, a oni nas. Dobro je da razgovaramo i da postoji takva vrsta dijaloga u društvu”, istakao je Vučić.

On je rekao i da je zahvalan Nataši Dragojlović koja je uspešno organizovala današnji skup, kao i drugima na učešću i na otvorenoj, kako je rekao, ponekad mirnoj i konstruktvoinoj, a ponekad žestokoj raspravi.

“Govorim otvorenije, ali nikada ne mogu sasvim otvoreno, jer bih imao šta da kažem pred mnogim zemljama, organizacijama i institucijama koje nam pričaju o dijalogu, a kada čuju neku reč koja im se ne sviđa, staviće na “crnu listu” Srbiju, jer dijalog je važan samo kad su drugi u pitanju”, dodao je Vučić.

Sastanak u Palati Srbija je deo strateškog dijaloga koji ima za cilj da omogući debatu predstavnika civilnog društva sa najvišim zvaničnicima Srbije o ključnim aspektima pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Teme sastanka su “Spoljna politika Srbije” i “Perspektive dijaloga Beograda i Prištine”.

Predstavnici Nacionalnog konventa su u dva navrata od 2018. godine imali priliku da na temu Poglavlja 35 i rešavanja pitanja Kosova u kontekstu evropskih integracija razgovaraju sa predsednikom Vučićem.

Poslednji put to je bilo u julu 2019. godine kada je objavljen Izveštaj EK o napretku.

“Ove godine, s obzirom na intenzivirane spoljnopolitičke aktivnosti predsednika, potpisan Vašingtonski sporazum, kao i obnovljen Briselski dijalog sa Prištinom uz posredovanje EU, smatramo da je veoma važno da se otvori diskusija o položaju Srbije u savremenim međunarodnim odnosima i bitno izmenjenim okolnostima u svetu, o glavnim pravcima spoljne politike i evropskoj perspektivi Srbije, kao i o posledicama po regionalne i odnose sa susedima”, navodi se u saopštenju Konventa.

konvent, eu

Dragojlović: Pitanje Kosova i Metohije i dalje određuje odnos Srbije sa drugima

Koordinatorka Nacionalnog konventa za EU Nataša Dragojlović izjavila je danas da je za Srbiju pitanje Kosova i Metohije “pitanje svih pitanja” i da je upravo to pitanje ono koje određuje odnose Srbije sa EU, Amerikom, odnose u regionu i sa drugim državama.

Na otvaranju sastanka Nacionalnog konventa, Dragojlović je ukazala da Vašingtonski sporazum, nastavak Briselskog dijaloga, brojni bilateralni susreti sa državnicima širom sveta ostavljaju utisak da se velike sile zanimaju, pre svega, za rešavanje pitanja KiM.

Srbija nema boljeg puta od puta u EU

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas da Srbija nema bolji put od evropskog, iako se, kaže, naša zemlja na putu za članstvo u EU suočava sa dvostrukim aršinima kada je reč o ispunjavanju uslova. Vučić je tako odgovorio na pitanje medija da li mu teško pada činjenica da su naše susedne zemlje, poput Hrvatske, Bugarske i Rumunije, postale članice EU bez ispunjavanja svih uslova, dok se na drugoj strani Srbija ucenjuje Kosovom i Metohijom i drugim temama.

“Moje je da ozbiljno i racionalno vodim politiku i sagledam kako stvari u svetu stoje, a ne da vam kukam o dvostrukim aršinima i licemerju mnogih… Svi govore o dijalogu, a kada im kažete u lice ono što mislite, onda vam to stavljaju kao negativnu opasku u izveštajima, pošto nemate pravo da mislite drugačije”, rekao je Vučić.

Istakao je da, bez obzira na dvostruke aršine, Srbija nema bolji put od evropskog i da mora da nastavi taj put, ali istovremeno čuvajući svoje tradicionalne saveznike i prijatelje, kakvi su Rusija i Kina, i popravljajući odnose sa SAD.

“Trebalo bi i da se zapitamo kako će izgledati naši odnosi sa njima, kada se jednom pitanje KiM reši i šta će ostati od strateških partnerstava nastalih samo ili pretežno u tom kontekstu”, rekla je Dragojlović.

Da bismo se složili oko strateških interesa, navodi ona, potreban je dijalog u društvu o tome šta su za Srbiju strateški interesi, kako da ih ostvarimo i uz pomoć kojih saveznika, ali i kako da doprinesemo da se drugi oko nas razvijaju.

Dragojlović je istakla da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio na inicijativu radne grupe za poglavlje 35 da se ponovo obnovi unutrašnji dijalog o potencijalnim pitanjima KiM.

Kaže da dijalog treba da omogući svestrano i sveobuhvatno sagledavanje kompleksnosti trenutka u kome se nalazi čitav svet i Srbija na izmaku 2020. kada je sve pod znakom pitanja – koncepti, idelologije, savezništva dosadšnja praksa i način života u savkom njegovom semgentu.

Dragojlović je istakla da je pandemija ubrzala promene u načinu života kod običnih građana, postavila nove izazove međunarodnim organizacijama i “pretumbala” redosled nacionalnih interesa i pretnje po njih.

Navodi da se mnogo promenilo od decembra 2019. kada je usvojena nova Stragegija nacionalne bezbednosti Srbije, dokumenta koji, kaže Dragojlović, štiti nacionalne intrese naše zemlje u svim oblastima života.

Dodaje da je to i krovna strategija iz koje bi trebalo da proizađu i sve druge strategije, kojih, ističe, Srbija ima više od 100 i koje ističu ove godine.

“Njihovo kreiranje i sprovoljenje podrazumeva zajedničko angažovanje svih aktera u društvu, i vladinih i nevladinih. U našem slučaju, i prema toj strategiji, jedinom dokumentu kojim su definisani svi nacionalni ciljevi Srbije, pristupanje Srbije EU i evropska integracija spadaju u jedan od ključnih nacionalnih interesa”, podvukla je Dragojlović.

Ugrožavanje tih interesa smatra se ugrožavanjem bezbednosti Srbije, dodaje Dragojlović, te ističe da su ti interesi obaveza svakog građanina ove zemlje i dodatno obavezuju one koji upravljaju ovom zemljom.

Dragojlović dodaje da u našoj zemlji ipak postoje nevladine organizacije koje se protive članstvu EU i promovišu vrednosti koje su suprotne evropskim i onim koje su garantovane Ustavnom.

Ona je ukazala da se pitanje migracija u Strategiji nacionalne bezbednosti nalazi tek na 13. mestu i iznela podatak da se od 2006. do 2016. pola miliona stanovnika iselilo iz Srbije.

“Ovaj demografski problem Strategija prepoznaje tek na 13. mestu, a prvi je oružana agresija koju nismo imali od 1999. godine”, navela je Dragojlović.

Istakla je da se ciljevi i nacionalni interesi moraju drugačije postaviti pod dejstvom svih kriza sa kojima se svet suočava i da sredstva treba usmeriti na najrealnije pretnje, a trenutno je to javno zdravlje građana.

Dragojlović je ukazala i da Srbija nema i da nikada nije imala strategiju razvoja, ni strategiju spoljne politke, a bilo je, podseća, brojnih pokušaja da se one definišu.

Teme sastanka Nacionalnog konventa su “Spoljna politika Srbije” i “Perspektive dijaloga Beograda i Prištine”.

Nacionalni konvent saopštio je juče da je cilj sastanka da se ponovo pokrene dijalog o rešavanju pitanja Kosova, kao i teme spoljne politike Srbije.

U Konventu navode da je sastanak deo strateškog dijaloga koji ima za cilj da omogući debatu predstavnika civilnog društva sa najvišim zvaničnicima Srbije o ključnim aspektima pristupanja Srbije