in

Za neporeske namete građani lane dali 167 milijardi

Cilj ovog projekta, koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (

USAID
), jeste da se smanji parafiskalno opterećenje i poveća transparentnost i predvidivost svih neporeskih dažbina za privredu i građane. Koncept predložene reforme predstavljen je resornom Ministarstvu finansija.

Potpredsednik Saveza za fer konkurenciju u NALED-u i partner u kompaniji

KPMG
Igor Lončarević za najnoviji bilten NALED-a kaže da od 1.189 taksi, naknada i drugih nameta koji su propisani u više od 200 zakona i 270 podzakonskih akata, više od četvrtine, odnosno 331, ne prolazi kroz sistem trezora.

“To znači da ni Ministarstvo finansija nema potpune i tačne izveštaje o iznosima koji se naplaćuju. Želimo da kroz projekat podržimo Ministarstvo finansija i da zajedno uredimo ovu oblast u korist svih, i građana i privrede i države”, kaže Lončarević.

Prema njegovim rečima, osim neporeskih nameta na republičkom nivou, paralelno se radi i popis neporeskih dažbina koje građanima i privredi naplaćuju javna preduzeća, gradovi i opštine.

Lončarević navodi da je jedan od ključnih problema sa neporeskim nametima to što podaci o njima nisu lako dostupni i ažurni.

“Zato je jedan od glavnih predloga reforme na kojem NALED insistira godinama unazad izrada javno dostupnog elektronskog registra svih neporeskih nameta. U tom registru bi bile evidentirane sve takse, naknade i druge neporeske dažbine koje privreda i građani moraju da plate, a za njegovu ažurnost bila bi odgovorna država”, objašnjava on.

Dodaje da je jedna od ideja NALED-a da direktni i indirektni korisnici budžeta, javna preduzeća, javne agencije i sve druge organizacije, koje su korisnici javnih sredstava, ne mogu da naplaćuju namete koji nisu evidentirani u registru, koji bi bio u nadležnosti Ministarstva finansija.